Pravda, Apr 13, 1933, page 2

СТРАНА 2 >- ~

ПРАВДА, 13 АПРИЛ 1833 ГОДИНЕ

БРОЈ 10.212 1

Пред коиференцнју у Вашвнгтону

Г. Ерно нзјављујз да ће ррбити сав свој утнцај ка чланове француске вдоде да се ллати дуг Дмернци

ПАРИЗ, 12 апрнл. — (А. А.). — У Јелнои интервју који је дао зопнснику лнста „Њујорк Хералд", бивши претседник француског иннистар ског савета н ванредни изасланик на претконференцији Светске прнвредне конференцн1е у Вашинггону г. Едуар Ерно, између осталог, чзЈа вчо је: — ПутуЈем у Сједнње«е Америчке Државе без обзнра на одлуку коЈу буде лоиела француска в.гада у пнтању пдаћањл лугова, јер сматрам да постоји ногућност да се решн пн тање светске прнвредне кризе уколнко се наши вашингтонскн разгово рн буду развијали својнм токои. 1о је зз мене за сада наЈважннје н све друго треба одстраннти. Пошто Је затнм нзразио налу да ће се г. Макдопалл дуже задржати у Вашннгтону, како би се могли иаставнтн разговори утроЈе са претсед ннком г. Рузвелтом, г. Ерио Је нагласно дописнику „ЊуЈорк Хералда" да ће употребити сав своЈ лична угицаЈ на г. ДаладЈеа, г. Пол-Бон кура и чланове, парламента да Фран пуска пристане на плаћање обавеза пргма Сједнњеним Амернчким Држа вама, за коЈе Је истекао рок 15 депембра 1932 године.

У Дмернцн се много очекује од вашккгтоксних лреговора

Г. Ерио

ВАШИНГТОН, 12. априла. — (Б взв. „Правди"). — У целоЈ Амернин се врло много очекује од мећународ по балн. них преговора коЈи ће идуће неде- На чикашкој берзи Јуче су пеке

л.е почети у Вашннгтону. Рачуна се да ће они иматн повољан утицај на међународне односе н да ће нмати кознтнвне резултате. Због овог очекивања у Амернци Је створено доОро расположсње које се нарочито вндн на америчкнм берзама. Под утицајем тога расположења на неколико амернчких берза после дугог времена мртвмла владала Је опет живсст п пословн су бнлн бол>и. Код већине папира и продуката тенденцнја Је бнла чврста Повољна ситуација се нарочнто вндела на ценама памука. Цеке жнту достигле су Јуче наЈвећн ннво ове годипе, а пене памуку су порасле за по 50 пенти

жнту биле више за 1 и пет осмина до 2 и три осмнне од прекјучерашњнх цена. ЕНГЛЕСКА ВЛАДА, ТАКОЂЕ, ПОЛАЖЕ НАДЕ У ИСХОД ПРЕГОВОРА ЛОНДОН, 12. апрнла. — (Б. изв „Правди"). — Енглеска влада полаже много наде у резултате преговора којн ће се идуће недеље водитн измећу енглеског премијера г. РамзеЈа Макдоналда и претседника г. Рузвелта. Листовн сматраЈу да г. Рузвелт као и г. Макдоналд им^ искге ну жел>у да се Светска привред | конференцнЈа што пре састане и да се њен рад што више убрза. То би било могуће и би се извело без сметње тек онда кад на КонференциЈу не би дошли стручњаии коЈи су завнсни од своЈих влада него само одговорнн политичари. НОВИ ФРАНЦУСКИ АМБАСАДОР У ВАШИНГТОНУ ЊУ ЈОРК, 12. алрила. — (А.А.) Синоћ Је стнгао у Њу Јорк г. де ла Буле, нови француски амбасаДор у Вашкнгтону. Г. РУЗВЕЛТ МОЋИ ЋЕ ДА ОДЛОЖИ ПЛАЋАЊЕ РАТНИХ ДУГОВА ВАШИНГТОН, 12. априла. — (А.А.) — Данашњн лнстови веле да ћ* се претседннку СЈедињених Држава г. Рузвелту Дати овлашћење да, ако бу де потребно, одложи нсплату ратних дугова о Јунском року. Исто тако претседник ће ииатн наЈ шире пуномоћје за вођење преговора са другим земљама у сврху склаI пања трговинских споразума.

СТАРН ПУТ БЕЧД И БЕРЛННД

Г. ХИТЛЕР 0 Г. ГЕРИНГУ

Г. ГЕБЕЛС КАЖЕ ДА ВЛАДА Н ЕЋЕ ТРПЕТИ ДА МАРКСИСТИЧКА ОПАСНОСТ ПОНОВА ОЖНВИ. —

БЕРЛИН, 12.. — (Б. изв. „Правди"). — Наименозање министра г. Геринга за претседника пруске владе саоп ттенб је званично синоћ касно увече. Озо постављење нзвршио је кан пелар г. Хитлер у својству намесни ка за Пруску. Г. Хитлер |е о постављењу телеграфски обавестио г. Геринга који се налази у Риму, замоливши га да преузме дужност 20 априла. У телеграиу г. Хитлер топло гово ри о личности г. Геринга и вели: „Срећан сам што могу да вам Дам озај доказ свога поверења и захвалности за оне велике заслуге које сте стекли у десетогодишњем раду за подизање немачког нарола као борац за победоносно остварење националне револуције, као комесар унутрашњнх дела у Пруској и као човек од беспримерне вредностн, којн сте своЈу суДбину везалп са моЈом судбином". Зна се да су се недавно десили разни ннцилентн између национал-со ииалиста и Челичног шлема. Да би се такви инииденти онемогућили у булу ће већ неколико дана се воде преговори измећу владе и воћства Шталхелма како би се оДносн између нацпонал-соцналиста и Челичног шлема у будуће тачно утврдили. О томе пнтању олржан Је састанак измећу какпелара г. Хнтлера као воћа нацио нлл-социалиста и министра г. Селтеа као шефа организација Шталхслма. Преговори су сада прекинути за неколнко дана и наставиће се идуће не деље. Мннистар за пропаганду г. Гебелс примио је синоћ воћство хришћанских радничких синликата. Било 1е гозора о питању учешћа хришћанских синдиката на великим ианифестаиијама које ће се прчредити прво га маја на лан немачког рала. У току овог састанка г. Гебелс је нагла

сио да је влада вољна да сарађуЈе са свима круговима немачког народа који желе конструктиван рад, али да

Г. Селте ни у ком случају неће трпети да марк систичка опасност понова оживн. Преговори ће се наставити идуће не деље. Данас ће се одржати ванредна сед ница Земаљског одбора за физичко васпитање. Том приликом ће дати оставку претседник одбора г. Левалд. „Локал анцајгер" веома жали ову оставку и изражава наду да ће г. Левалд остати на челу одбор који припрема олимпијаду која ће се одржати у Берлину 1936 године. Г. Левалд остати на челу одбора који напада од стране извесних националсоциалистичких кругова. Он је нападнут, јер се утврдило да је ЈеареЈ ског порекла. „Фосише Цајтунг• , јавља да !е из Грунвалда отстрањена плочииа која је показивала иесто на коие је убијен левичарски министар спољних послова Ратенау од стране националиста. М«спима»и Јушне Србије траже измену скстема »зОзра часништеа за Ваиуфш-мегрифско веће

СКОПЉЕ, 12. априла. — (Изв. „Правли"). — Избор часништва за Ззкуфско-иеарифско веће У Скопљу биће ускоро обављен. По Уставу исламске верске заједнице поверенство Вакуфа се именује. а избор Ва куфа меарифског већа се врши у смислу члана 35 Устава. то јест Управни одбор Взкуфа предлаже 30 такозваних лаика — световњака Министру правле, а овај од њих бира 15. Тих 15 лица. уз претставнике духовних власти, који по своме положа ју долазе у Веће, постају већници. Тако се ово чесништво бира без г -.аквог учешћа м\слиманских маса. (Го!е једино учествују у бнрању џе*ата. Муслииани из Јужне Србије су тим поводом прелузели акцију да се ова *аз изборни систем часништва за Веће измени Из неколико места у ко!има је бројнији муслимански жн ваљ упућени су телеграми г. Министру празде, .у којииа се г. Мини-

стар иоли да нађе начина за изисиу овог систеиа. Скопски муслимани су такоће преузели сличне кораке. У те леграму г. Министру правде, који су потписали њих 700 — прецизно су изражене њихове жеље: „Време избора часннштва за Вакуфско — меарифско веће примиче се. По пропису чл. 35 Устава исламске верске зајеллице садашњи Управни одбор већа бира 30 каилиЈа та, од коЈих Госиодин Министар именуЈе половину. Како Је дакле господин Л\инистар везан у своме избору за ту предложену тридесе<ори цу — значн састав Већа има зависнги од тога кога ће све Управни одбор увести у гписак те гридесеториие, те прети опасност да то буДУ увек иста лица, повезана сродс!вом нли присним приЈатељ^твом, па и сумњивим везама; опасност Да Веће, са своЈнм велнким повластииама, неограниченнм правом буџетирања и располагања имовином ЗаЈеднице по стане стварно Једла фидекомисарна

котериЈа и вечита жива рана на телу Исламске верске заЈеднице. Тенденција да се Још сада пође тнм опасннм путем већ се показуЈс и може се лако нзвести из укушгога досадашњег рада Већа и Одбора, ко Јн су се безобзирним обилажењем за кона н ШериЈата и расипничким тро шењем и растурањем заЈедничине имовине потпуно дискредитовали код иаса Муслвманашх, свесних Да држава ниЈе даровала верску самоуправу ради личног интереса ЈеДне шаке неподобних, већ Да Је то учниила у дубоко и правилно схва^еком интересу своЈем н народном. С;ога молимо господнна Минисгра Да изволи, Још пре наредних избора, наћн пута и начина Да се озиачеии снстем хитно н рационално нзмени. Дотле, пак, молимо да се садашње часништво Већа разрешн и досадаш њи његов рад подвргне строгоЈ ревизији, а да се на његово место именуЈу лииа коЈа господин Министар буде нзабрао из реда угледннх н че ститих Муслимана, споразумно са на родним посланииима и сенаторима из Јужне Србије". Слични телеграми упућени су још из неких иеста са територије Дирекиије Вакуфа у Скопљу. Као што ое видн, Муслимани, поред изиене снстема бирања већника, траже да се садањи управни одбор Већа смени н његов рад подвргне ревизији. Го вори се да би се једнои таквом реви зијом дошло до крупних изненаћења. Зато се одлука г. Министра правде по овом очекује са интересовањем. >ттттттт»мттт>1тмитп?ттттт1 Г. Н. Чемберлен изрљује ца Еигеска кеће да мења ЛбЛИТККУ ЛОНДОН, 12. априла. — (А.А.) Министар финансиЈа г. Невил Чемберле н изјавио Је, у вези са питањем враћања златном важењу, да ће се садашња владина финансиЈска по лнтика непромењено наставити. У вези са тврђењем да ће британска влаДа нагомилавањем златне резерве нзменнти своЈу финансиЈску по литику, г. Невил Чемберлен Је одговорио негативно. Унапређење Указом Његовог Величанства Краља, на продлог г. Мннистра правде, унапрећени су: у 3. групу 2. степена, др. Емил Ро гуља, старешина Среског суда V Јагодини, 4. групе 1. степена; у 5. грутту, Момнр Параћанин, државни тужилац у Лесковцу, 6. групе; у 7. групу, за рачуновоћу, Никола Јанушев, рачуновођа Првостепеног суда у Тетову, 8. групе; и за главног архивара Светозар Николић, архивски чиновник Окружног суда у Неготину, 8. групе. (А.А.) ПОСТАВЉЕЊЕ СУДИЈА Указом Његовог Величанства Краља, на предлог г. Мннистра правде, постављени су. Азем Хуремовић, судски прттправник Среског суда у Звоћнику, за судију 7. групе, истог суда; Ладислаг. Матковић, судски приправник Окружног суда у Травнику, за судију 7. групе Среског суда у ЈаЈцу; др. Душан Вучковачки, судски при правник Среског суда у Тузли, за судију 7. групе истог суда; др. Урош Војновић, судски приправник Среског суда у Брчком, за

Почињем да иислни да је штета што су Турци били потучени пол Бечом (1683 године), што 1е пољсни краљ и херој Јан Собјески спасао Бсч и Аустрију од отоманске најезде. Историја би. свакако, пошла другим правцем, и ми можда не 6исмо имали данас те муке које имамо. И чак осећам да ми је жао за ону крв проливену под Бечом, јер је ту било, свакако. и Срба и БалкАнаца у опште, наших чукун-чукун делова по крви, на турској страни, н ратника н коморџија. Званична исто рија каже да је онда било спасено хришћанство уопште и у Езропи понаособ, а не каже, то изрично да Је онда било спасено и гослодство Централне Европе. Али ми смо дужни да тумачимо историју онако како јг била а не онако како се обично и овлаш претставља. Јер, ако дубље погледамо у ствар, вндећемо да све оно што се затим збило н што се у основннм лнннЈама и у суштини своЈоЈ и ланас збива, има извор у храбрости Јана Собјеског и његовим победама над Турцнма и спасавању Беча и Аустрије. Али пољскн краљ и херој Јан Собјески, спасавајући хришћанство у Европи није могао ни слутити, ла ће кроз неколико деценнја после његове смртн, 1696, та лста Хришћанска Европа, у лицу Марије Терезије и Фридриха Пруског почетн да дели његову отацбнну — Пољску. Крвљу најхрабријнх својих витезова и јунака он је спасао Беч, алн је у исто време натоварно себи на лећа не. благодарну Аустрију. Он се у своЈоЈ словенскоЈ наивностн ниЈе руководио оним мудрим начелом: да не треба помагати и оЈачати слабог, коЈн може сутра да ти буде неприЈатељ. И заиста, у договору са Катарином Дру гом (такође Немицом) цар аустријски Јосиф и краљ пруски равно кроз сто година после смрти Јана Собје« ског н по трећи пут поделише Пољску овога пута сасвим. Тумачећи историју онако како је бнло. Ми видимо, да је резултат пољскнх жртава на гранииама Галиције, на Истоку од Карпата, н под Бечом био тај да су Турци били сузбијенн како на истоку, на степама даиашње Пољске н Русије, тако и на средњем Дунав\', али да Је и спасеиа господска средња Европа добила вољу да гонн ослабелог Турчина на Југ, а затнм да заузме степе, на којима живе словенски народи на Истоку од Карпата. И збиља, потученог Турчина го. нили су на Југ у току читавог осамнаестог н деветнаестог столећа. Најпре су га истерали из Угарске, затнм из Хрватске н Славоннје, па га најзад пребацили н преко Саве н Дунава. Онда су му дали мало одмора, јер је и сувише велики био плен што су га добили Бечлије нзнад тих река. Требало је то господскн искори* стити: земље у јужној Угарској Славонији и Срему нису биле јако насељене, па су се могле стварати латнфундије колико се хоће. Турчина су пак оставили да над балканском рајом и даље благује. Али апетнт долазн за јелом. С тога, кад су Турчина потерали сами Балканин, најпре Срби, па затим и Грии, како они у Јелади тако и они горе у Молдавији, хришћани из Беча, који су већ билн добили вољу ла наследе отоманску власт и на Балкану, те да ми променимо само господаре, уплашише се да им Турчин сасвим не побегне и од гониоца његова постадоше „пријатељи" и „заштитнипи" његсви. Јасно је било зашто: њима )е било лобро дошло што други руше Турчина и што тим самим опи постају јачи, али да неко други наследи Турчина — њима то ни|е ишло у рачун. И стога они који су највише имали право да га гоне и који су би.ти јунаци да га гоне, Јер Је њима Турчии н дуговао царство, западоше измећу две ватре: спасеног Хришћанства из Беча и Турчина из Цариграда. И уколнко су Балкании. духовно н физички, постојали јачи

и без крваве борбе на живот илн смрт. Таквим неостварљивим пла* новима државници Средње Европв само отуђују од себе словенске народе Источне Еврсхпе, с ко|нма нпак иорају остати у суседству. Што је стање у Средњој Европи тешко — томе нису криви словенски нзроди Истока. Европска индустри|а н цнвнлнзација нз својих себичнич ра чуна у току последњих сто годииа задржавала је емиграиију вишка сво га становннштва у Америку, Афри* ку н тако да.г»е и сад стење пол теретом крнзе и незапослености. Јесу ли словенски народи Истока Енропе ти, који треба да плате за ту непазумну социалну политику Средње Европ« својом слободом и својим земљама? Ми мислимо да не. А ако је државама Средње Европе тешчо и хоће да реше своје социалне проблеме — најиање ће их моћи решити у данашње доба ревизијом. Ко дигне мач — од њега и да по« гнне! Ми можемо чак да ии п^нудимо и савез онога дана. кад се бу« ду једном за свагда одрекли оних тенденција н оннх планова, које су гајили више од два столећа. Али степе су Словенске, Балкан такође. Рачунати е тим стварним чињениааиа за свакога, ма ко ои био, пршатељ или непрнјатељ, пре је мудро, него слабост. Др. Р. П. Гостушки. НАШИ ДАНИ А Критичар хвали самога себе Не може се киати нитага ттротив тога да човеи лепо мисли о себи. То је право којим се свак мох<е користнти до миле воље. Чак се о себи може и говорити најлепше. Истииа, у лепо васпитаном др>*штву то се пропраћа осмехом н тзко да« ље. Али, оио што је до сада нзглелало немогућмо учикио је једа« музичар н музички кр-итичар. Он је, сасвим отвореио и под пунии својим потписом, иалисао низ врло ласкавих коиллимената о своме делу и саопштио их добронамер« мнм грађанима љубитељима музике, очекујући, ваљда, да то његово повољно и високо мншљење изазо« ве широко интересовање ПЈ-блнке која похађа концертну дворатгу. Ова пажња према себ« је, у исто време, на'јзииги тон једне музичке Јтиесе која се често свира у тако« звано пореиећено послератно време. Јер, у литерарно-уметтгичком свету, бар како се у том истои срету често чује, није ннмало ретко да људи пиигу сами о себи. Ново н рекордно у овом случају Ј'е то што су самохвале поменутога музичара објављене под неокрњеним потписом (исправност?), док су до сада штићене од злих језика маском измишљетгх ииицијала, или биле уоп ште без потписа (досетллгаост?). Ево шта каже музичар и млзички критичар г. Милоје Милојевић о своме најновијем делу: „.-То је иузика која израста из дубина потиштене душе, али не и сломљене душе. На ооновама тешкога бола иузика се развија прожмаиа акиентнма који одају исто то.тико верску екстазу композитора, колико и крелку одлучност прожмаиу надом. Осећзјн« рељефи у овој Литургијн су веома снажни, а снажно је коицнпована и цела звучна архитекту* ра поједини« делова Литургије.„ Ти топлији акценти су израз једног душевног сизња које одговара здра вој расн и одговара коицелцији ду ше те расе, способне да дубсгко осећа, алн не и болешл»иво. Скрушеност је то, али не клецање, а још мање пад у очајање... Моћни хармониски ст\-бови непоколебне тоналне ло1*ике носе мелодичко гибање, рељефно, крепко, изразито...

■■I"-" — г Ј -к '■> >.11.111. па ишвстм судиЈу 7. групе истог суда. (А.А.) 1браве аа Балкану могу заузети

у односу према Турчину, у толико ( ^ела музика за Литургију иоја је јс Беч (а у доцније доба и Берлин) био беснији на Србе што су му препречили пут за отоманско наследство. Цео деветнаести век прошао Је у томе што се Срелња Европа спремала, да на ЈедноЈ страни, овамо на Југу, наследи Турчина, и да на другој, на Истоку победн РусиЈу н пре. ко Пољске заузме и даље руске степе, оне ка Црном Мору Та жудња за турским наследством н словенскии степама била је раона болести, једној манији, од које су боловали многи људи (не само државници) Централне Европе и она Је и довела до Светског рата. Мноштво људи Је жр* твовано да се та жудња остварн, али много их Је пало да се она не оствари. Наш је Бог био милостивији према нама. Па нпак, н после толике проливене крвн, та иста средња Европа опет покреће питање о словенским степама на Истоку и Балкану на Југоистоку. Чак и јужии део те средње Европе поиаша се и говори. као да је проспавао целн деветнаестн век и све догађаје двадесетог Као да на северу не стоје чврсто чешки легио. ни н армије потомака Јана Собјеског, храбри витсзови уједињеног и слоболног народа пољског V својој зеиљи, а овамо на |угу, на Балкану. као да не постоје националне државе са младим и јуначким словенским наролима. ко1и су се бранили и борили већ за своју индивидуалност и слободу, за своје и1Уме и ливале, планине и дубраве. Тражити и сад Турчина по Балкану — то је фзта моргана. Он је у Бруси и у Анкари. При таквом стању ствари велпка 1е грешка уображавати да се Словен ске степе на Северу, словенске ду-

лична концепција. Нисам тражно наслсхн ни на којн стил, па нн на мелкзме нашег црквеног појатва. Изнео сам своју душу на свој наЧ1зн овом тоиалгло и мелоднски јасно конципованом музиком, црлећи из своје дутие и фантазнје, ослоњен на оио што је ичжоиско у нашој уметности, на непоколебну логику тоналних звучних 'врелности... И све до данас та искрена музика је остала нензвелеиа..." На крају, говорећи о извођачима свога дела, аутор је иазпао подвигом њихову смелост да пред публиком изведу ову високу музнку, о којој он сам има тако ласкаво мишљење. Овај иали осврт, потребно је иожда рећи и то, нема претенсија да шиба мане друштвеног жнвота, већ само да укаже скромнима на то да је илак мање наивно бнти скроман но што је пробитач»но (за паметан свет) не познаваги ту стару врлину. Освећење впсице у Београдској олштини У одборској сали Општиие београдске извршено је даиас пре подне традиционално свећење волице. Водицу за Ускрс осветио |е прота г Никола Божић. Свећењу су билп присутни чланови Опиггинског гуда на челу са геретседником г. Милутином Петровићем, кмет-правник г. Д. Вујић и чиновници. Том приликом прота г. Божић у пригодном говору пожелео је успешан рад Општинској управи и чиновништву, уз ускршњу честитку.