Pravda, Sep 20, 1936, page 1

Б?о 11.462 Година ХХХП

ГЕЛЕФОН АЛММНИСТРАЦИЈЕ: И ОГЛАСНОГ ОЛЕЉЕЊА 23-551 ЧЕКОВНИ РАЧУН КОЛ ИОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИ1ЛЕ БНОЈ ђЛ-220

Современи проблеми међународне полнтике ФРДНЦУШ И ПОЉСКА

(ПИСМО ИЗ П.АРИЗА)

Парвз, септембра Последњих дана много се говоричо в писало. о иовом епоразуму који је по стигнуг измг!>у Француске и Пољске. Још давио пре рата, у првом реду Нсмачка и АустроУгарска. сањали су о реституцији Пољ еке, не нз некнх идеалннх побуда и првјателства према ползском народу колнко нз полнтнчког опортунизма: две велике немачке државе нмале бн, у само сталној и незавнсноЈ По«ској. одличну жнву брану протнв велике н моК нс руске џарсвнуе. Прилике пос-\е Светског рата равввјх\е су г- тако да 1 *е Г1о \>ска н сама, сопственим средствима могла да остварн своЈе националне н терпториЈалне идсале Тако је наоала не \ави сна Поп >ска Република Прваин и воН« пољског народа радили су већ и за време Светског рата на ослобође^у своје земље. На чело покрета се гта вио Пилсудскн. познији претседннк

Франј Не&

почело размншљатв о зблнжењу са ■нцуском. [емачко наоружа&е и реорганнзација војне службе тешко погађају Пољскт. То је ван сваке сумље. Она мора ла се такмичи са Немачком у наоружању. У томе ће јој Француска радо иружитн помоћ. Главна опасност за Пољску остаје и даље Совјетска РуснЈа. Али велнка опасност за Пољаке је н до зуба наоружана Немачка. Као што Је то и за Француску. И ништа ннје природнн

је од Једног дефанзнвног савеза измеКу Пољске и Француске. Француска Пољској обећала свестрану помоК у

погледу љеног новог наоружања. Гиме ће се Почзској двоструко помоКн. Осн гураКе се против евентуалног напада, алн Ке се појачаги и за евентуалну бор бу прогнв источног суседа. Једно је јасио: Пољска и Француска су опет тесно и прнсно везане. То је чи њеница од огромне важности за целу

организатор новог државног жнвота ] оста \у Европу То ј "е факг којнм може у Пољској . Оп је још у нпвембру 1916 ( бити огсудан у будуКим догаКајима ев прогласио самосталност нове пољске ропске полнтике. Савезннцн Французи државе и Пољаци. у стварн су два вслика н Тада се Немци, којн су дотле акци ' моКна чувара европског мира. Једна на ју пољских нацноналиста свестрачз ' западу, друга на истоку. Ни једна ни подуиирали^тргли ббог преране про друга не желе освајачке ратове. Оне су

кламацнје Пољске Репуб\нке, пиаШеКи се међународиих компликација Интернира*и су тада Пнлсудско! Тиме ст Немци од Пилсудског створили народиог хероЈ"а н самн му прокрчили онјј пут ко|ИМ је после поитао н на ллму уСпео КаЛ Је у Немач.кој и Аустро Угарс>лст*о с *.оч 1918, Пољској ' Је било Јасно « су се сзе и.ене раније обавезе према НемачкоЈ - и Ауетроуглр ској грестале Пољска се брзо снашла у новој снтуаинЈИ и Пилсудски је по чео са оргализациЈом Пољске ргпуб лт-е. У тим тешким часовпма Немци му нису ничнм притеклв у помоК Старо пријагељство је ишчезло н сада ннте-. реск Немачке нису бнлн више у •.кладу | са нптересима Пот>ске: пгта више. Полс • кој се почело пребациватч д«, сг г.еисл ■ пгшту немачки МНННСТар СПОЉНИХ ведно користнла нгначхим ч-онтогн ' г.сслова барон фОн Нојрат са својом јама и да прогзља Немие у Пол ској. ] гослођом. Његов пут је сасвмм прн- _ Од савезника и пријагеља Немачкг _ лашог ссарактера н због тога му на Италије, Аустрв^е и Марарске у Бес« бнла претворила у огзор^но; н^прГј'а сгсниии није приређен ннкакав зва- , чу. теља Пољске. МногоброЈНи и^пидеити г .нЧЛН ЛОЧех. У Данцингу н дру1им запааним пољс! Са слуабеног места се изјављује ким пограничним краЈевнма Пољске да Је фон Нојрат дошао у БудимпеЈасао су то показивали. Немци нису шту у ПОсету својој ћерци, која Је могии да прежале Данцинг н друге супруга неиачког посланнка у Бубивше немачке провинпије. | д|: П 1пештн г. Макензена. Г. фон НоЈ-

за апсолутни европски мио. И ако дође до одлучиваља о том миру, Француска и Пољска Ке умети да својнм речима даду и снагу. И само зато, целокупна мирољуби ва Европа, сви искреви пријатељи ми ра. моралв су одушевљено и са радош Ку поздравити обиовљени савез и при јатељство нзмвђу Француске и По-ћске. В. Р. г. ФОН НОЈРАТ У ПЕШТИ Будимпешта, 19 септембар (Телефонои) г'.оћас у поноћ стпгао Је у Будим-

ИТАЛИЗАНСКА ШТАМПА ПРАВДА САСТАНАК ДРЖАВА РИМСКОГ СПОРАЗУМА Заштита интереса Римског споразума неће бити противиа интересима Мале антанте

Рим, 19 септембгр ИталиЈанска штампа опширно се бави угисцима коЈг Је у пентралној Европн пзазвгла вест о састашу

Познати италиЈански публипистз ГаЈда у „Борнале д Италија" насто';и да ублажи утисак састанка од којег он могле настатн незголне последице по мнр у СредњоЈ Европи. Према писању тога лисга разлог тога са-

у тнм критнчним часовима ко ргт ће остати у Будимпешти неколи јстанка лежи у потреби осигурања Је је Пољска у својим почецима пр;-; ко дана. међусобних ингереса држава Римживт>авала. нашао се један искре",' прави пријатељ за Пољску. То ;е бч

ског споразума. НиЈе тиме речено па ће се брига и жел>а за заштигом вла сти1их нитереса ноказаж на начин коЈи ће бити прошван ин1ересима Мале антанте. ; С. М.< ИТАЛИЈА МОРА ДА КУЈЕ МЕТАЛ-1 НИ НОВАЦ ЗА АБИСИНИЈУ | Рим, 19 септембар (Спеиијални извештај „Поавли"! Службени лист „Газета Уфичале* из Рима доноси декрет о ковању мегалног иовца ради повећања унутар

ње пиркулапије. Пошто у колониЈама урођенипи не ће да примаЈу новаи од хартнЈе, то Је влада одлучила да куЈе новао из сребра, никла и бакра. Количина нов ца коЈн ће тако доћи у промет ниЈе у службеном саопштењу објављен. Поред потребе колониЈа, које уистину нису навикле, нарочито ако се радн о АбиснниЈи, на новаи од хартиЈе, изгледа, да ће влада требати кованн новац и за плаћање воЈгке в чиновништва. С. М Г. ИДН ЋЕ СЕ САСТАТИ СА Г. БЛУМОМ Парнз. 19 септембар (Телефовом) СииоК доцкан у Лондону је нздато саоптатеље у коме ее каже да Ке ее ен глескн мннистар спољннх послова г. Идн ових дана састатн са претседннком француске владе г. Блумом. Ово саоп штен>е нзазвало је велнко взненаКеље у фраипуским полнтвчкнм круговнма н нагледа нн на Ке д* Орсеју ннсу нма лн појма о овоме састанку. Претседенв владе i Блуи сада ее налазв ваз Пјј>з за, на кратком одмору н зато нвје не кључево да се он неће данас нлн сутра састатв са г. Идном. Ово бн нарочнто желео г. Идн. Верује се да Ке до сас танка нзмеКу г. г. Идна н Блума доКн у Женевн, попгго нначе г. Блум намера ва да отпутуЈ - е у Женеву на враКв бо равак. Не може се тачно још знатн тачан дан овог звачајпог састанка г. г. Блу ма н Идна.

ла Фравцуска. Она Ј *е показала аа ;е остала верна традиционалном прнјате« ству према пољском народу. Француско пријатељство арема По љаиима најјасније се маннфестовало 1920 године. Те годнне те дошло до рата измеКу Пољске н СовЈетске Русп . Је- У почетку рата Пољацн су претЈЈпе ' лн нсколико тешких н велнках пор&за | н у бекству се повлачилн ирема Внс , .п ! Цовене трупе су све анхс продирд.\е ! у унутрашљост Пољскб. Тода Је Мар-ј шал Пилсудскн у околини Варшлве кои центрисао свој'у војску и прешао у про тивнапад. који се завришо велнком по бедом Пољака. Сви у Европн су се чу дили овој неочекнваној победн. али По љапи су успелн да о°исте земљу од непријатеља н совЈ ~етске тругге су се по ву:сле према гранипн. Тајна успеха Пољака сосле је брзо објзшњии Пољаке су у рату протнв Со ВЈ 'етске Руси.е Фраипузи свесрдно по магалн оружјем. мупнинјом иовцем. и сво1нм стручним официрнма. За време рата једна велика француска војнл ми снЈа је, под воКством шефа француског геигралштаба Вејгана сталпо бораввла у Варшави. Пољска је за то и данас обззезна ФранцускоЈ*. Алц шта се мало доппије десило. Иако Је измеКу Француске н Пољске погто ао однос савезника, Пољска је почела са Немачком да преговара н склапа спсразуме и уговоре. о којима се говорило да су поверљиве н војне прнтоде. Французн су ово лавираље ка Берлнву поимили с највеКим неза довољством. Нису се надалн таквом пр-?хрету. Тако је ј 'едно време постојала озбнљ на опч-ност да односн нзмеђу Францус ке н Пољске сасвим охла^ие и да се Пољска сасвнм определн за Немачку. Али. сама Немачка није тако хтела. Сво*'им нзнепадннм одлукама. рптмом св^га паоружања. заћоКомм опште војне обавезе. енер/ичннм нзјавама смо јнх пплитичара у Пољској ' је изазвана •елнка иерво** н у В*рот*пн сл помо«о

ЗИДАНЕ ПАРЕ

_ ЗАШТО НЕ ИДЕШ У УРЕД КАД СИ БОЛЕСТАН? _ ПРОСТО ЧР Јр ГТРАХ ЛА УЋРЧ У ОВАКО ОТМЕНУ ЗГРАЛЈ

Г. ИСМЕТ ИНЕНИ ПОСЕТИЂЕ АТИНУ, ПАРИЗ И Л0НД0Н Анкара, 19 септембар У вези са престоЈећом посетом ми нпстра претседника г. Исмета Инеииа Лондоиу, сазиаЈе се да ће министар претседник пре одласка у британску престоницу посетили и Атину и Париз. У Паризу ће по своЈ прнлипи имати састанак са францускнм министром претссдннком г. Леоном Блумом. НОВИ ТУРСКИ ДЕЛЕГАТ ПРИ ДРУШТВУ НАРОДА Анкара, 19 септембар У овдашњим политичким круговнма увераваЈу да ће досадашњн мнни стар унуграшњих послова н главнн секрегар народне странке г. Шукри КаЈа ускоро бити постављсн за стад ног делегата прн Друштву народа. На положаЈу министра унутрашњнх послова н главног секрегара сгранке заменнће га досадашњн минисгар иросвете г. Савфет Аркан.

ЕНГЛЕСКА ЂЕ ИЗГРАДИТИ 350 ХИЉАДА РАДНИЧКИХ КУЋА Бристол, 19 септгмбар Авас Јавља; У свом говору пред своЈим бира чима саопштио Је г. министар народ ног здравља да енглеска влада про учава нацрт великог прогргма Јвннх радова Измећу осгалог нзрадиће се у главпнм енглеским местнма 350.000 радннчкнх кућа да бн се на таЈ на чнн поправиле лоше хпгиЈенске при лнке радништва коЈе су расадичк кримииалнтета и болестн.

Поттгг.г»г.т ?4 п *«тгн* у готору

ПЕНЛ 1 ДИНАР

БЕ0ГРАД, НЕДЕЉА 20 сетембар 1936 ВЛАЈКОВИћЕВА УЛ4ЦА 8

МћСкЧНА ИНЕТИЛАТА ЈА НАШУ 20 ДИН, ЗА ИНОСТРАНСТВО 40 ЛИН ГЕЛР.ФОНИ УРЕЛНИШТВА : 25-552. 25-«М 15-554. 25-555. 25.55*. 25-55?. 25 55*. 25-559. 25-5Н1

Рукописи се невраћају