Pravda, Feb 16, 1937, page 11

п Е А В Д А

12 фебруар 1937 годинв

Социјално-правна питања Ко /е крив

3| иаучавање прилика нвког времена и среднне врло корисно може послужмти бар делииичио, Крквич« ми законик. У Кривичнн законик уносе се све радње по|едилаца илн скупова које одговара|уће друштво ннкрими* мише, у њему се малвзс повуде које чланове друштва покрећу на и»»ршењс кривпчних дела Криаич* ни Јвконич |е, једном речју, прег« лед замршених радњи које сачи. њава!у великн дсо социјалиога жи* вота. Југословенски Крнпични законик поделен је, у с1вари, на дв а отсека који садрже 28 поглав/ва. Свачо ПОглаале обухвата исторолне кри. вичне рвдње како се оне манифе« сту|у v разноликнм облицимв. С првктичне тачке гледишта, оваква )е подела врло оправдана, мвда би јо) се мо| ло приметити много v ко*ико се тиче самих побудв кожма се 1е мочимац (и прест\т*ннк) ру. ховодио при иваршењу кривнчмг лела У осталом, другачи|е |е бипо тешко нзвести поделу законика са разлога, што није лако утврдити мотиве чак и непосредме. ко|и претходе иавршењу дела. Ми ћемо се задржати на истородним побудлма услед којих је учн»е«о кривнчно дело. Према томе, предмет нашег нзлагања биће умишљвјне крквнчне радње. Законодавац је стилизовао кри. ®»чне одредбе, о којнма је реч, дао Ј»ко: и.та је изрично канео по6\де злочиниа или се нз самог текста, односно поглавља може вндеги које су биле намере код злочинца (шнре Жачење). — Узрок, повод, побуда, намера, иако то све нлј« исто, ипах ми све те елементе сврставамо у Једну временску целииу за којом до. лази кривично де.то. који с\- м.гиви за извршење кр>:вичног дела? Мотиои зв пзвршен>е кривнчног дела Ме1уу првима и наЈмногоброј«ијим по.гвљује се корнстољубле. жел»а за неправедном зарадом, тежња за неоправданом и незвконнгом добитн. Та се тежња манифестује у Кривичнјм законику кроа најраановрснија кривична дела и То неких 9-Ј на броју. Такаи.ч дела има и у гла. ви (поглављу) дванвестом у коју су скупљена кр1шична дела прогив оп. станка државе и њеиог урећења. активног и пвсивног подмићивања |ав них службеннка улаза у следеће поглавље, У глави шеснаестој наведена су кривнчна дела протиау жквота н те ла; у гом поглављу има сзега два случаја код којих је законодавац нзрично мотнвисао кривична дела ко рнстољубљем; уибство из користо. љубља н претерано н штетно корншћење умних н фиаичких снага неког лица у служби. Прављење лажннх исправа, мера и лажног новца заузима две главе Крм вичног законика. Од 27 параграфа даадесет три се односе на злочине — преступе, из чије стилизацмје (па раграфа) изрично н.ти посредно излази жс.г>а за зарадом, воља за добити ма по коју цену. Примера рзл/и. навешћемо из ових глава некв кривична дела, као: на)разно&рсније фалсификсвање испра за; издавање и употреба таквих истЧ>ава; по<нкштај, повреда, припсриЈвање исправа и знакова уопште; ив. давање лажннх марака и уопште дру гих монополисаних хартија као И употреба оваквиж или већ употребљених бланкета; прввљење, набављање и растурање, калупа, оруђа или сред става која су наиењена за изралу лажних или преиначених исправа и службених знакова; чињење лажних мера и тегова; »лоупотреба блаикета само потписаног од неког лица; прављење лажног новца или пренначење истинског новиа; употреба оваквог новца. Законодавац ннје могао саставитн групу крнвичних дела против оп. штег здравл>а (глава даанаеста) а да не наведе и неколико забрањених корнстољубиоих радњн. Можемо нзнети ове примере: про даја намирница које по саставу не ооговарају хигијенским условима или прода|а лекова који нису сдстављени по лекврским (медицичским) прописима. Помагање вршења блуда из корм« стољубља или искоришћааоње женског« лнца које проводи блуд у вилу заната — та делз припадају дзста веиикој групи кривичинх ралњи које су уперене против јавнога морала. О овој групи биће доцније го* вора. Кривична дсла против имовине ваузимају највећу главу Кривичнога за кони-ка и го оСам«аесту. Мећу њимј се налазе и опигге позната крнвнчна дела а позната су само Зато шго су свахндашња: крађа, утаја, рсзбо) ништво. изнуда. прикрнвање, јатахо аање. превара. банкротстао, веленаштво, угрожавање кредита. игра на срећу. оштећсње туђих ствари и имо винских интерсса (§ 873 К з.). На|3ад, у групу користољубивич побуда могу се убрајати и кривична делв противу службене дужности (глава осамнаеста). Како се овде говори о државним службеницима то

значи, да се глава односи на све ја»* не службенике (§ 14 К. з.). Примери: подмићивање, тражење или примање поклона. Група кривичних деЛ» код КоЈих се користољубље јавља као пркретни мртив може се повеКаги с оним кри. вичним радњама, код коЈих се такав мотив не види из саме законске стн. лизацнје, али коЈс, често, у залеђу. нмају такав повод. Убиства, осакаћења, свађа и нека друга кривична дела имаЈу често пута за повод, што се На^боље види на суду, имо*ич1скн ннтерсс. Кривична дела против морала У другу групу мотива долази по хота, пожуда, жеља за прекомер* ним задовољењем полнога нагона. Сва та дела чнне целину коЈа се »с ве, према закону, кривична дела про гив морала, као: насилна и преввр* на обљуба; влоупотреба поверења у односу на штићеника, полно непорочну малолетну девојку; одвођење; подаођење, родооскрвњење; снополаштво; порнографиЈа (у сдици или ре« чи). Ми бисмо у о»у групу ставили и кривнчну радњу коЈу неко врши када обавља полне односе када Је боле стаи од неке венеричне болести (§ 256 К. ».). Најзад, дошли смо на кривична *с ла при којима се код учиниоца пока зује као непосредан повод, пакост, зааист, мржња, освета. влоба, злурадост: лажна доствва, паљевина, проузрокомње опвсности, изазивање по. плава, наношење квара направама у рудницнма, загађење воде, повред« н поннштаЈ туђих ствври, одузимвње стварн. Налозимо аа потребно да кажемо неку реч н за тучу као и за к г >ивнчна дела против части, како их назива кри<»ични законик. Код ових дела, истина, ниЈе зако. нодавац рекао как&им се је побуда* ма учинилац руководио када нх је извршивао. Али, нема сумње, да се и код њих. у позадини, појављуЈе нвЈчеШће, ксристољубље. пожуда, пакост, мржња, као непосредни покретач. Тучи и повреди су посвећсна б параграфа који припадв|у глави ше. снаесто), где су сабрвна дела кривична против живота и тела. Туче су чест* у нашоЈ срединиНкЈе ретка појвва ни гучв оквали. фикована смрћу. Кривичних делв против части и. ма неколико н повреда (делом и рсчичча), клевета, оговарање, необјективна крнтикв. Као што сио напред прнпремили читаоце, у иашем напнсу нисмо иа* бро)влн све мотнве који наводе зло. чи*ше, односно преступнике на извршење вабрањеиих радњи: Остали су још многи и многи: патриогски. политички, социални. хЈ^мани и тако даље. М* смо желе.ти да иднесемо само онв који су најчешћи у нашој средини иако, можда, сви ие вауаимају, кроз кривичии законик, ве. ликм део тога ваконнка. Рвкло би се да се броЈ кривичних дела повећава у друшгву. Разлози су. вероватно, многобројии. Ми би смо навели гр« глввнв узрока: повећање броја људи у друшгву: слоЖбност већа социалнога живота; законодгвац је инкриминисао већн брс*Ј радњи. Да је сввкој људскаЈ средики потребан кригични закомик нема потребе до*азивати. Али, дугим искусгвом дошло се Је до »акључка да дшмвшњи Крнв»мии звкотл претстав ља само палкјативну меру репресивне нрнроЈв. Кривичии звконик ступа у акцију пошто вуде учињвно данас ивпсрммншгсзло дело. Кривнчн« законик. у главмом, не зна нити га се гиче сзг сжо што је предходило крдат»ној радњи. Не гагтересујући Се за све раније момеите који су примордијалног виачкја з« држање (ствв) Је. динке у друштву, рекло би се за криЂични закоиик да креше само социјалном злу грвне док му корсн оставља неЈиф»г>"т. Моралистс, социолози. верски и нзучни просветитељи, правмици. дгмократс. пријвгелж народа, политичари, могли би наћн у кривичном зз кониму миого мзтери|ала за опсежнчстуди>> коЈа би имвла за ииљ настојање, зв се кривичнв дела, »ко није баш могуће дв се сасоим сузбију, свлду нв нв1нуж»тји минимум. Истраживвње сгобудв код кривични^ ра!ња и у*рокв »а њихово (поб^да) постајање лошло бк се ма плвтформу оне мудре нвродие изреке, дв Је боље спрсчити него лечнти. — Хигијеив и профилвкси!а, колико се намв као члаиу чини, све више о. сва1вЈу тере« у медкшти, можла ви. ше него и сома пвтологија. Чудно Је Дв и звкони нису прешли систематски на терен морално сопиЈвлне профил»кси )с. Внло би то жеља да правна наука приступи изучпвању %зро«а који изв§ићз|у било прађанске било кривичне опорзве. И, уколико онв нс би била дорвсла »а тв1 тежвк и огромвн поау* хват имала би се обратити за по. моћ оствлим наукама, Правна би нау

ка поогигкуте резултвте у тим нвукама примнла »а готове тежовинс. Овзквом методом научнога рада У тврдњти би се, доста тачно, поводч, узроци и разлози који, обично, из* весну Једичгку определуују да овако или онако поступи у некој одређеноЈ ситуациЈи. Из>чавањем ових мз м«ната друштво би се постара.то да их уклони управо да њихово разорно деЈство сведе на најмањи социЈа.тни ефсхат. Камзе би конмретне користи биле за друштоо од оваосвога рада коЈи мн предвиђзмо? Када би држава јас* но би 10 предочено од страие струч* њакв услед чега се криминвлитет 0држава и повећава (имв много узрока), онло би она, поситурно, доне« ла одредбе у следећем правцу: погодним звконским мерама поправилн би ое услсви хигијене а нврод би се поучио о правилимв профилвксиЈе; обезбедило би се опште лечење и осигурање личностн; закони би обратили пажњу на еутенику брвка и о« бим нотомства; применом уставиих нвчела омогуђи^та би се правиччнја и корисинЈв циркулациЈв добара (предмети правопис своЈине), морвл« но и просветно подизање народа за вело би се на широЈ н плонскоЈ ос„ нови; закоиодавац бн инкриминисво многе устансољене узроке кривичних дсла којн, данас, у очима кри* вичнога закона имају наиван карактер вли, по последицамв, од разор* ног друштвеног дејства; нерад, лењост, пврааигство, нетотизаи, лмјвнство, похотљивост, претерана и безобзнрна грка и жудњв за богаћењем итд., нтд.; у казн«ним наређењимз налазиле би се и васгтнтне одредбе коЈе би имвле циљ да учиииоца кри. зичног дела врате друштеу, Закони, па према томе, и кривичии закони«, ииаЈу п.темснигу улогч' у друштау. Њима је задатак до ввспоставе хармонију у односимо људи. Њтсовом примсном имоло би се остварати право, схваћенн од народа чорал, који је, у оснгои, ред ства ри у свету. Али закони, бар колико се тиче кривичнога законика, неће моћи дз постнгну онаЈ уопех коЈи се од њнх с»еху>€ све дотле, — док закони не добиЈу узроч-ии карактер. Та«о, онога Двна, кадв кривични закоиик узме у своЈе окриље, поред садањи.х одредаба, и све оно што Је раније служило З'а ближИ или д'аЛ>и 'ћОвод кривичном де-ту — тога дана кривичнн закоиик биће оспособљен дз одигра потпј-мо саоју соцнјалну, Потребну и васттитну улогу. Па н« само то. У таквоЈ оитуацији отпао &и велики број кривичних дела, б>д\ћи да би били уклоњени илч слречени у развнјању многи и мно. ги морбионо — саиијалии увроци. Душан П. Мишић, окружни судија.

КРОЗ 0СИР01ЕЛИ ИОСТДР Данашња стваоиост овог историског места необично потсећа иа почетак оне песме „Чудна Јада од Мостара града"...

Мостар, фебруара Воз је угпао у мостарску железничку СТашшу уа паклеии писак сирене и бректање машине. Маса најугледнијга грађана очекпвала Је долазак чланова Сарајоаског поаоришта. које гостује у Мостару. Носачи и хотелски слумигтелч отнмали су се о госте. И. што је карактеристично, »игде у блвзи 1гн кије б*Л0 просјака. нако они иа сви ма другим станкца»«а иашш градова и аароши претстаалају веКину. Било |е одмах поподие. Суиуе је пријатно греЈа

Трговдн дремају нза теаге н чеказу му штеријв. БерберКице Једва жнвотаре. Три мостарска хотела: „Неретва , „Вилсон" и ..Брвстол - воде очајну кон курвнтску борбу. Али. и поред тога. ни су у дефицнту. Крчмице где се скупља раднн свет села и града. и подру»*н најбоље пролаае. Каване. пак, већнном страдају Странци и н »<уКннЈН грађаии посећују хотеле, док средњи сталеж од лази махом у пвдруме, где се мож« добитв лктар најботег вина аа 6 дииара. Пр.гаве и тескобне крчмнце претстав-

Мусдианке у Мостару као продавачиие на пнЈаон

ло као у мају. Приликом уласка у град сретаЈу вас гомиле веселнх шетача. Кре Ку се. ввКином, бев аимских капута. и вехотиие поинслите да се иалазите у Сплиту. На главном мосту који води ка хотелкма и Неретва" н ..Бристол*' стотине »улл, жена и деце... _ Мостарци су проиашли једну вову аа баву, која јс збиља „аабавна". Сваки поЈединац к >-пи парче Хлеба и дође на мост. па одатле баца мрвнце галебОВИма, који се у јатима скупљаЈу. Прн том се птнце међусобно напаДаЈу, кљују, га ко да често путл видите крваве парове како падаЈу у воду. Посматрачн тада лИКују од задовот>ства. Ннје искључено да внднте и по неку муслимлнку како немоКпо пружа руке ' испод фереџе и молн... преклнк>е за парче хлеба ко}И пада у воду. — Хајде летн као и они н кл>уј се са њима па Кемо н тебн бацти... То је олгоаор , бссне Јрзурлид, , ^ Д1амо*.даље, )една „хануМа^ улази у радњу. Полауашц којн ју је вребао 'ш тавнх дв%де<ет минута упада- »а- љом. Она се брао сналааи... Почи»в без окле ван>а: — Газда, пошто ти је кукуруано бра шно? Знаш, морам купнти... — Па ово Је продавница штофОВа... — Опросги. сннко, ја добро не видим. Полицајац је слегао рамеинма. Зна он н>у врло добро. То је стара поаи4ница полнције. Иако јоЈ )в просјачење аабрањено, она и даље ревносно обавл>а свој аанат. Научнла је равне трнко ве, тако ла је полндија врло ретко ухватн иа ..делу". Иначе. Мостар ј« прилнчно успаван.

>

Стогодишњица Пушкинове смрти Пушкин и Словенство

На садашњн дан кад целокупно културно човечанство славн стогодитн >нцу смртн великог словенског генија и једног од наЈвеКих светскнх песннка Александра Пушкива, на данашњн дан кад се из пепела Александра Пувнша рађа саетла, чнста, божаиствена ндеја сиесловенства као Васкрсног оааплоКен>а иовог човечаистаа које се ра!)а. као аовог хуманилма којн има да епасе Еаропу и цео свет. на данашњи дан са свом чистотом нашег косовског морала Н Светосавског учен>а дубоко погнимо главе пред уавишеном сени несреКног песинка и ствараоиа животног смисла наше миле Сестре Руенје н иашег вели ког братсквг руског народа и оие свете земд>е која је била колевка свих нас Словена!... Дубоко погкимо глаае у сввтом иадахиуКу д>убааи, братства н лепотв, у доба кад грца и патн данашњо несреКно човечанство. Дубоко погнимо Главе ПреД песииком. који је учио свој народ.

трагике. баш у ово доба треба цеосвет да мисли н осеКа словенскн. Јер стара европска култура. заснована иа базн за пада, доживела је свој слом 1914, Пред нама леже рушевНне двехи,т>адугодишње културе ааСиоване иа једном уском учек>у. И баш у даиашње доба мисија словенства покааује се. наговештава н свиКе из пепела миогобројннх словсн.ких мучекнка н светаца жнвота од Косова до Беле Горе, од покоља над Бугарнма па до МвцкајеанКа — н св« до иебеске пнрамнде мученнка Алексапдра Пушкнна, Гогожа, Толстоја. У данашк>е доба свечоаечанске патн>е и Словтество мора да буде бесконачно. И баш наш народ. српски народ. који је преко Косовв створио велнку културу аеписмевог селвка у сао јвм народнпм песмамв! — наш народ којн је поставио вечне проблеме живота мора да буде свестан да су му недово/ћне данашгое граннце, да мора , .... да мнсли и осеКа аасел>енскн и свечоњегове највеке синове да масле. ј аечаиски. Иначе Ке увек, као у данаш-

да осеКају н да се жртвују ва Добро целог света, ва све л>удсч броКу нашу! Ако ј« нкада т исторнји човачанствв.

доба. да буд« гушен, аароб/ваван, мучен. убијап, баш аато што је рођен да мисли да осеКа в да тежи преко

и у поаести културе било потробио ду- | свесловвветвв па свечовечвнству.

боко осеКаги ообожиост н сввшву мивота то је данас. у доба када мн жнви мо. радимо н патимо на свих пет делвва света. Ако ј « икада потребно птто ду6т>е н што предакије вероватн у живот н победу доброте, го јв даиас доба ј кад се на сае стране говори о пропасги вападне културе. ј Данашња пагња човечанстка, због кога су умирили руски писци и српски гу слари и витезови, то*ико је велика. толико је дубока и широка, да су свв грв нице живота и т>уди недово.Ђне и уске. И баш у ово доба беспуКа, скепсе н

практичном, саакодневиом животу оаа свечоаечаиска ндејв има свој иараа. своју јасну ствариост: иеКе проКи ни иеколико годикв а сви ми Словеии мораКемо да бринемо и да мнслимо иа он« далеке словенске границе на Ледемом Мору и на Тихом Океану. као на своје роКеие грантчце Иначе иема нам живота. Ни н«ма. а ни европској кул« тури, која данаг грца у беспуКу. Јер само Словенство на базн православд>а моКи Ке да створи вову европску в свет ску културу, нево. бо .1 >е човечаиство!... Александар ИлнК.

љајј стециште сиромашног радннштва ш сел>ака. Тахо каване остају без гостију. Тек с времена на време ^у њих аађе по нека групкца „авгрејане" младежи. Удар дефа в пискави глас намореие певачице натера нх да истресу оосле> к>нх неколшко динара. Разговаро сам с највиНенијим п> уднма нз Мосгара. Свн се жале на беспослицу, на слабо разумевање надлежних за сам град... П оњихоаим речнма. пре мештајем иавеспих ннституцнЈа у дрУге градове Моствр )е изгубио много. 1 ако су. пре извеснот времена, премештени Финансијска дирвкција. Бански ннспек торат, а наЈвад н Окружии уред аа осигурак>е радника Велнкн броЈ чиновии ка који су, у исто време, били и најбо/м< потрошачи, односно купци, — премештеки су заједно са установама. Данас мостарци страхузу још од једне нвдаКе. Наиме. проносе се версиЈе да Ке се из града иселити и сам дивизнја. У том случају. абил>а, Мостар би аост^о једна обична паланка. — Апе\ујте на надлежне. моле Мостараи. да увиде да је нашем граду" м^о го што шта одуаето. Ако се и овај последњи експеримепт прнведе у дело, онда три четвртине грговаца. кавеџиа и зантлија морвЈу затворити радње. На овај начин Ке се створнти праве легиЈе пролеТера, огго би вначило намегиуги нов терет на леђа општине, бановине в државе. Мостврска је пијаца прнлично скупа. Једна обнч .ча наранџа стаЈв 2 динара. килограм слабнјих смохава 5 динара. кклограм слра 14 динара, а кнлограм кајмака 20 динара. Зелен и остали про нзводн такође нису јевтини. ЈедИно што се може добити уз ниску цену то су руч ни женски радови. Њима се баве. махом муслиманхе. Један столњак, »а који је утрошено наЈмање 8 даиа непрекидног рада. може се добити аа 50 дннара. То Јв 6.25 дииара дневно, н то ако се узме у обзир још и утрошенн матернјал! Све веКа економска криза створила је од мосгарске деце праве легнје „беспризорних". Онн су Се одавали просјаЧвжу. крађи, а, у иавесним случајевима. налазилн су н неку врсту аапос.т>ења. ПостаЈали су слуге у поједнким имуКиим куКвма, шегрги у радњама, иосачи н тако дал>е. Све ово не би било карактеристично, Јвр св овакве поЈаве деШаваЈу свакога дана у свим веКим местнма као логична последнца опигтег економског Стања — да мостарски „беспрнзорЈш" вису пронашли ни једну иову. досад непозиату професиЈу. Мостар °кв - ^нске" су постале чувене.., „Лис кв", у ствари, аначи исто што кодЦод горичаиа .цикотнК", код Сарајлнја »ја.\ија илн код СплнКана н мулац". Мостарсха „лиска" прнлааи путнкку н зауставла га без обанра на бон -тои. Понуди се аа пратиоца кров град... Прн том обеКа да Ке путкику показатн оно шго кије ибелн ни у ску видио". Ако прнстанете одвешКе вас до Старог мос«, кога од воде раздваЈв внсина од 33 метрв Беа обаира иа годишњв доба, плнскч Ке се понуднти да скочи са врх моста у воду и да аа пет минута опет буде код вд С . само ако пристанете да му дате ихонорвр". А ов ннје сувиша скуп. ТражиКе вам у анмско доба 10 дкнара. у пролеКе к Јесен 5 динар«. а аа време лета свега 2 дннара. Од то гв он жиаи. Од ЊеговОг вратоломвог скакања с« 33 метра висине у хладиу Неретву често пута се иадржава н ве ка стара в нвнемагла Жена нли старац — родитегн иашега »лнске". Али... Мостар се забавља... Плавв Неретва протиче увек истим током в пева Нсту песму. И, аби.т.а. посматрајуКи град у комг су угледали света и у њему деловалн Светоаар ЋоровнК Алекса ШамтиК, за "7 *вроЈи и мученнцн Рнето МилнКе вип и Ристо Тохот>, и велики број др гх мостарских бораца, посматрајуКи га и упоређуЈуКн некадашњим градом Мостаром, — морате се. и нехотице, сетити оне народне. ■Чудиа јада од Мостара градв*#