Pravda, Aug 06, 1937, page 4

15 Е Т И Б У П

МАКС ФРДЈШЕРА

II

ПДРИЗ 1789 -1793

Пише: В. СПАСИЋ

Гзо роф Ламарк, присни саветодавац крал>иие Марије Антоане те, долазио је још неколико пута да наговори краљнцу да бежи са својнм краљевским супру гои н деаом из Француске, док је још време, док гиљотине не буду прорадиле и не буде завла дао страховити и крвави терор револуције, којим су јакобинцн већ давно претили у Парлз менту. — Зар ви претпостављате да ће бнти могућно да и нас, могз мужа и мене, изведу на губили« ште? — зачуђено је упнтала Мз рија Антоанета. — Шта све није могућно. величан ство, кад револуција почне да бесни.„ Ваше главе већ сада, у овим тренутцима, нису више сигурне, а нож др. Гиљотина је ве ома оштар и ннкада не греши.„ Марија Антоанета је пребледела на помисао о страшној гиљоткни... Не, то није могуће да би |едаи народ могао тек тако да одрже главе својнх владалзца. Као да је била слепа за све очо што се хучно збива.^о по па риским улицама. Гроф Ламарк је и даље нава љивзо на краљицу. — Прва брига вашег величан ства треба сада да буде да уми рите оне р«тоборне племиће и офицнре у кобленцу, Торину и Брислу д' 1е звецкЈЈу толико мачевима ^У тим местима су биле це,.трале фрЈнцуске емигрантске војне организације за напад с трију страна на републи канску војску). — Зашто? — Ако они буду и даље отво рено и бучно звецкалн својим о ружјем, ови у Паризу ће се још више разлражити и посумња^и да се заиста припрема нешг) против њих. А сумња ће појача ти непријатељско расположење републикалаца према династији. Краљ у ееиздрживом положају Гроф Ламарк је после кратке почивке наставио: — Ваше величанство мора уви дети и то да се краљ иалази у неподношљивом, несиосном поло жају. Он је изгубио скоро сав свој углед н тешко ће га моћи рехабилитоватн. Он мора све у чинити да то неиздржљиво стз ње прекине н створи респект народа према себн. Догаћаји су били јачи од краља. Сада он мо ра да утиче на догаћа|е, да би повратио свој стари краљевски ауторитет! — Али краљ не може бежати кришом сз Француске. То ће би ти исто што и абдикација! приметила је мудра краљица. — Имате право, ваше величан« ство! И ја сам на то већ помига љао! Краљ мора усред дана нзгтустити Париз, п не ноћу, као лопов да бежи из земље.~ Јер тако ће остати францускн краљ и иаговестити -*чојим вернима да ои одлази с чо »:з кратко от суство да би сзбрао потребие снаге за угушење републикаиског покрета. Марија Антоанета Је, најзал, пристала да гроф Ламарк оргз* низује бегство краљевске породиие у Мец. И отсада су гроф Ламарк и краљица били у сталном конгзк ту. Ламарк је поручио краљици да краљ треба да приреди једш излет у околину Париза. Нека у чини као да прирећује лов. Недалеко од Версаја чекаће га њ«» гов верни коњички пук, под чн јом заштитом и пратњом ће Луј Шеснаести отићи у Мец. У Мецу је монархнстички фран цуски ренерал Бује већ организовао јаку војску, која призна1с краља и жели одушевљено ал

Револуционари наслућују да ће нраљевсна породица побећи из земље

опће у борбу за опасавање фран цуске круне. Генерал Бује би та да у име свога краља с револу ционарима у Паризу преговарао као равноправни противник. В< ј ска би, у случају да се обе стрз не не споразумеју, кренула да о своји за свог краља француску престоницу. Мнрабо помаже краљевску породицу Краљииа Марија Антоанета је уплела у свој план о бегству краљевске породице и МирабоЈ. Он се показао као дискретан сз везннк и није одао тајну репу« бликанцима. Према плану краљичином краљ је имао да оде кроз који дан у лов, а отуда с коњичким пуком оде у Мец и стави се под заш1и ту генерала Бујеа. План је биз израћен до најмањих танчина и морао Је успети, по мишљењу грофа Ламарка и Марије Антоа« нете. Мирабоу се такоће допзо план. Он је изјавио да ће свесрдно помагати краљевску поро дицу кад буде бежала из земљс. Марија Антоанета је јасно ви дела ситуацију, која се сада пру жала краљевској породици. О.п сност је била у томе да се план о бегству открије и да се све по квари. У том случају би сасвим сигур но јакобинци тражили од Парламента да заточи, стрпа у загвор и краља и краљицу. И муд* ро је резоновала када је свом другом саветнику, аустроугарском посланику Жерсиу писала: »Луј и ја можемо сада само из мећу хве могућности да бирамо. Или ћемо се слепо покорити же љама и заповестима побуњеника или ће пасти на наше главе она сабља, која стално лебди над нама... Ми морамо, дакле или пропз* сти, или изабрати пут, који нам још једнно преостаје, дакле бег ство.~ , , Али што се дуже будемо коле бали, тнм мање изгледа да ћем > моћи да се нзбавимо велике опа сности, која нам прети. Морам и ја сама признати да се репу« бликански дух стално шири и то у невероватној мери у целом народу, па је већ захватио и вј рошке, граћанске сталеже и вој ску и морнарицу. Ускоро нећемо моћи рачунати ни на официре~» . , Једина когућност: б«гство! ,Не само краљица, него и њена најбоља пријатељица грофицз Ламбал и гроф Ферзен су били уверени да у садањој ситуаци.и постоји само једна могућносг, једини излаз: бегство у нностран ство! И Ламарк је тога мишљења. Он је и био творац плана о бежању из Париза... , Смрт Мирабоа Тежак удар за план краљевског пара била је смрт њихов.п великог пријатеља Мирабоа. О вај догаћај је знатно отежао да се план остварн. Он се морао за дуже време одложити... Сачекали су да се Мирабо ст храни. Сахранили су га као хероја и највећег трубуна револу ције! Сутрадан су краљица, гроф Ламаок и гооФ Феозен одржали

„крунско веће" да се договоре шта да даље ураде. — Пре свега је важно, — по* чела Је договарање Марија Анго анета, да припрема буде држана до краја у највећој та|но сти. Мирабо нас је могао у пчследњем тренутку издати! Он је то био у стању. Али он је садз мртав; он није више опасан.~ Ако само неко од неупућених саз на за наше намере, пропали смо! — Генерала Бујеа ћу ја обазе стити о бегству! — приметио је гроф Ферзен. Најбоље би билп да он своје трупе пошаље ч»к до зидина Париза, да нас одмах узме у заштиту, али то, нажалост није могућно Париз зна да да је генерал Бује одан и верзн

Лују Шеснаестом. Сваки његов миг париска гомила би узималч као сумњив знак н знала да се ради о бегству краљевске порздице. Али за успех нашег похва та било би довољно да генерл Бује може да пошаље своје тру пе макар само до Шалона... — И то би могло да изазовс сумњу одвратне париске масе — приметио Је гроф Ламарк. А шта је на све то имао да ка же Луј Шеснаести? Он се још колебао. Он није хтео да бежи. Он је хтео да остане у Паризу. И сада је он био тај који је цео план о бегству доводио у озбиљ ну опасност. , В. Спасић —Наставиће се —

Колико има лаковерног, наивног и сујеверног света, најбоље сведоче преваре засноеане на искоришћавању тда< особина. Извршиоци пре вара већ при првом покушаЈу били би. очигледно, осућени на неуспех кад би они које су ти људи (оштро заваћени са кривичннм законом) означили за своје жртве били само мало мритичнији и неповерљивиж. Старо је правило хохштаплера н варалииа да у свакој кући има новаца — треба само умети да се тај новац извуче вешто и на такав начин да се избсгне оптуженичка клу па. Варалииама се, заиста, не може у тим криминалн>*м подухватима оспорити вештина, и то вештина заснована на тућој лаковорности, на њеном препреденом и безочном искортићавању. То искоришћавање, рекло би се, прелази на.1шире границе бујне маште. И најживља фантазија има ту да капитулира пред стварношћу. Лажни министри, лажнц судије, лажни начелници, лажни инкасанти. лажнн новинари, лажни трговци — ко би могао набро)ати занимања којз себи варалице присвајају да би дошли до плена, да би измамили лаковерннма и наивнима и последњу пару. Наравно, све те варалицс располажу извесном врстом јевтине, али за неупућен.е убедљиве и скоро заносне речетости. Она плете око жртава пауко ву мрежу и као паук исисава сок — у даном случаЈу новац. Кад жртве немају новаца или су га дали до последњиг гроша, варалиие не презају ни од пријема награда у натури. При мају ц намирнице, обећава]ући људима велике услуге, причајући опширно о својим познанствима и везама. Чим конста тују да су жртве искоришћенс до кра|а, нестају муњевитом брзином, остављајући их у нади. На остварење обећања, наравно, имало би да се чека до краја живота. И многи стрпљкво чекају, док им се Једног лепог дана не отворе очи. Онда долазе пријаве, али ко зна где

је варалица, где он тражи »ове жртве. Тих жртава, нажалост, има свуда. Њихова наивност претставља плодан терен за махинације варалииа. Кад неко од хохштаплера падне у руке вла стнма, државни тужилац доби. ја за оптужницу ретко обиман и разноврстан материјал, из ко га се да извући једна поука: да ту лаковерност треба лечигн свим средствима. * Кад је реч о књизи, снобизму би, свакако, најмање требало да буде места. Мећутим, снобизам и ту неуморно т>ражи погодно тле. Има доста људи који књигу сма трају делом намештаја, који ку пују велика и лепо укоричена издања, али их скоро никад не читају Скромно издане књи1е, па макар биле озбиљне и значајне садржине, не привлаче ин тересовање тих снобова. Њима је стало само до тога да се у друштву својих пријатеља и гостију похвале библноТеком (коју нису прочитали). Једина би корист од те библиотекс била кад би познаницима давали књиге на читање. Али снобсви то не чине „из принципа". Свуда су данас отворена врата снобизму! Хроничар X.

Овогодишња берба дувана у Херцеговини биће одпична Љубушкн, 4 август Овогодишња берба дувана у целој јужно) Херцеговтаи. иако јс у прво вреие аабрињавала садиоце, пошто су у време садње дуваиа владала кишиа времена, има изгледа да ке б|гги одлична, како у квалчтативнои тако исто и у квантнтативном погледу. ФтЈансијсча оргави веК су почели пребројавање стр>кова, а сада долааи мере»в дувана у аеленом стању. Према доеадашљим резултатима, ового дити»а берба дувана у цело) јужвој Херцегоаши ће бити одлкчиа.

ЧИЧАК И ГУШЧИЈЕ ПЕРЈЕ НА ВАЉЕВСКОМ КОРЗУ У последње време корзо у Ваљеву је добио специјално обележЈе: већина шетача носи на себи чнчак у коЈн с>забодена гушчија пера. Шетач накнћен чнчком и перјем лнчн помало на неког африч. ког уроћеника, Разуме се^ ше тачи носе ове „украсе" док

их не примете. А кад виде чиме су украшенн, с муком чу. пају чнчак са оДела нли из косе. Овај акт ослобаћања од чичка увек је праћен смехом „атракционнста". Ов и љубитељи „атракцнЈа 44 — гимпазнстн, ученици разнпх другнх школа, млади доко личари на појединим местнма сачекају шетаче и обаспу их чичком у коЈе Је забодено гушчије перје. Ниједан шетач не проће, а да не буде „зачнчен" Бомбардовање чичком сада се претворило у праву страст. Што Ваљевии стралпЈу, нн по Јада. Али се дешава ч ово: понеки странац, нападнут чич ком, застане и у чуду се пи. та: да лн Је ово шала или неки обичаЈ? Кад дозна да Је шала, сигурно констатуЈе да се бесмислениЈа шала не мо. жс ни замислити. Алн љубитељи „атракцнја 1 тераЈу своје. Заузимају буснЈе н разоноде се за све време трајања шетње. С. Б. ТЕШКОЂЕ ОКО РАДИО ПРЕТПЛАТЕ РаниЈе Је савсспо инкасирана претплата за радно н сваког првог, када људи нмаЈу новаца, долазнли су пош. тари нлн инкасанти радио ста ннце. Претплатннм Је безбриж но отварао своЈ апарат и слушао музику, а станииа Је нча. ла пречншћене рачуне са своЈнм претплатннцнма. Али у последње време нема инкасаната за радно претплату и људн потроше новаи на доуге стварн. Они сада стра-

хују да ће им се укинути дозвола. И хтели бн ла плате а. лн не знаЈу где и коме. Ако одете у радио станицу, не примаЈу. Ако одете на поиггу, слежу раменима. Не могу Да вам пруже обавештења о радио претплати. Зашто се не заведе неки згодннЈи систем за наплаћи. вање? Као што чнни, на пример, београдска Управа трамваЈа и осветљења. Преко поште се шиљу рачунн и чиста посла. Ко не плати —- нема струЈе. А никоме ниЈе приЈатно да му се дуг за радно прет плату нагомнлава па после мо ра да закључуЈе зајам. Сп. В.

ЧУДНА ДУЖН0СТ општинског ПРЕТСЕДНИКА Наш општински претседник има чудну дужност, Да^ даЈе публипи обавештења у кбЈбГ" собн радц благаЈник, а у.-4<оЈоЈ деловођа. Сви му се обраћаЈу са тим питањима баш као у другим надлештви. ма служитељу. А ево због чега: Општинска зграда има три каниеларнје. Из малог претсобља улази се у претседникову канцел^рију. Додуше, то се не примећуЈе ни по чему, Јер на вратпма нема никаквог натписа, те свет улази унутра без куцања. Из те канцелариЈе воде лево врата у деловоћину десно у благаЈникову канпелариЈу. И ту нема натписа и публнка видећи претседника, пита га за обавештења. И он Јаднпк одговара. Бар се не може рећи да џа. бе прима плату! В. Т. Р.

ПРОМУЋУРАН БОЛНИЧАР Наша болшша, у унутрашњо стн, нма Једног промућурног болннчара, Промућуран Је, Јер Је пронашао начин да лако до ђе до новаца. Ево како то вз води. Тек што се неки болесплк пробуди, а он дрекне на њега: — Разбио си мн топломер. — Какав топломер? — згра њава сс буновни болесннк. Болннчар му покаже Један старн топломср, којн одавно не фукиионише: — Ево оваЈ! Тек што еам гв наместио да ти измерим темпе ратуру, а ти се окрете и он на пвтос. Да платнш, иначе ћу приЈавити управнику. И аа видите, људи плаћоЈу. А болничар подиже у свом сслу кућу. Р.

ШТА НАМ СУДБИНА СПРЕМА 11ТМ Ш1№ И11П11 Претскозивоња астролога г. Кернеза

ПЕТАК, 6 АВГУСТ Сунце ће данас стварати са Урапом веома несрећ»»у кон. фигурацију коЈа нам прети великим незгодама, злочннима и драмама луднла. Пошто ће о. ва конфигураииЈа утицати на нас тако да лако изгубимо контролу »»ад собом, мораће. мо пазитн на себе и олложити за до1шнЈе остварење проЈе-1

кага коЈн су почети под овако несрсћним утицаЈем. Деца роћена овога дан а бп. ће интелигентна, али ће нматн исговремено пустолован н пркосан темпераменат. Живеће по своме нахоћењу, далеко од утрвених путова, а о многима ће свет говорити — добро илн зло. К. Кернез