Pripovetke / Branislav Nušić

38 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

препоручити писцу кога критикујемо, да мало више чита, на пример оваквим узвиком: „Читајте, читајте, читајте, господине, па онда седите и пишите!“

И сад се завршава критика. У петом одељку, који говори о завршавању критике, нема много материала скупљеног, јер Др... препоручује да се критика заврши каквом ситницом из породичног живота пишчевог, па, разуме се, то онда зависи од. самих прилика. Но примера ради има у књизи једно 10 до 12 таквих свршетака, као на пример:

„Да, да, господине, и ви мислите да ћете тако исто лако проћи код критике са овим делом, као што сте ту скоро код суда прошли са оним делом (оне паре неке удовице). Али критика је узвишенија и од самог суда, представника правде!“

Или: „Изгледа, господине, као да сте заплет за ову вашу приповетку црпли из оне парнице по маси, којој сте ви били тутор и коју сте тако вешто заплели да суд још и сад има посла с тим. Али каогод што ће суд скоро да вам стави имање под стециште, тако ја држим да сам овом критиком успео да ставим под стециште ваше књижевно име!“

Или: „Оно ја немам шта против тога што се цела ваша приповетка врзе око једног ванбрачног детета, али држим да је врло незгодно што се око вас, господине пишче, врзмају нека ванбрачна деца!“ и тако даље и тако даље.

Ето, тако вели учени Србин Др... чијег се имена не могу још никако да сетим, али знам извесно да је учен.

У шестом одељку, то јест у додатку, напомиње он српским критичарима како је то врло излишно да штогод читају. Вели, човек који може другог да критикује, нема потребе да га други поучава. Највише што би могли да знају, то су наслови разних класичких дела. Зато је и покупио у својој књизи 374 разна наслова, које препоручује да се упамте. Вели доста је то, па се може човек без бриге препирати кад се појави потреба.

А што и не. Један неаполитански племић ту-