Pripovetke / Branislav Nušić

листићи 41

мали, увек излази једна те једна — неопредељена количина.

Ја ћу то и доказати.

Ето, ми смо имали красну своју српску историјицу. Лепо су ту били по реду намештени владаоци; знало се, брате, и ко је кога убио; ко је кога удавио; ко је кога протерао и ко је кога отровао и уопште, све је то било тако лепо уређено да ти је милина било читати.

А лакше је било и за ђаке да уче. Сећам се на испиту, каже ми професор макар ког владаоца да му говорим. Ја метнем прст у уво, као оно кад хоћу какву стару песму да певам, па тек: „Био је славан српски владалац, али није умро природном смрћу!“... М онда професор само дода: „Да, тако је, на жалост, он је удављен, или обешен, или убијен“ и тако даље.

И уопште, као што сам напред казао, знао се неки ред у историји. Али, шта се од ово неколико последњих година десило у нашој историји, сам ће Бог свети знати. Тек само знам да су се дешавала вазда нека „снизвргавања“ и „срињавања“ са престола и канда ниједан владалац није више остао на свом старом месту.

Све се пореметило. Душан одмакао за две-три године унапред, Стеван за три-четири године унатраг, па чак и Милутин, који је поред четири жене добро прошао, и он се црник помакао с места. Па онда, брате, сад већ више не знаш, да ли је Урош убио Панту Срећковића или је Вукашин ударио буздованом Љубу Ковачевипа или је Никола Арсојевић „сринуо“ са архимандритске столице Илариона Руварца. Ништа то не знаш. Зна се само да је настала некаква ужасна мешавина измеђ Панте Срећковића, краља Вукашина, Љубе Ковачевића, цара Уроша, Илариона Руварца и Константина Тиха, а ко их је замешао и ко ће из те мешавине изнети живу главу, то просто не можеш да погодиш.

И видећете, та ће мешавина трајати још најмање четврт века и опег се, ево вам дајем своју