Pripovetke / Grigorije Božović

128 ГР, БОЖОВИЋ

Сиљана проведоше, те се свима дубоко поклони и стаде пред оцем, који му рече:

— Поради овије добри луђе ти се, синко, још једном роди на овиј белиј свет. Но гледај арно: само кога ћа те видам да не сакаш да бидиш будала како татко ти — тако ми име Господово, со своји ћа те раци убијам! Сега иди и праји што сакаш...

Онда се Злате окрену војводи и старцима, који премишљаху шта ће с осталима:

— Вије одмоливте мој син: правина је сега и ја да ви се мола за овије негоји другари. Ви се мола...

Помиловаше их и одмах позваше попа те их закле да ће отсад бити верни српскому имену, да ће слушати Златета и покоравати се наредбама српске четничке организације.

Цело село заплива у радости, јер осети да је на крају крајева избављено од искушења и да је дужно поћи овим јасно обележеним путем, који је означио Злате. То збиља беше дан истинскога очишћења и препорода у Слатини И Злагету беше необично мило, пошто му не измаче из вида тај велики више невољни преокрет његових немирних сељана. Зато је тога дана била за сне гозба у његовој кући, где се све уз чашу најогњеније клело да ће одселе ићи само за њим.

МИ.

Али он опет не вероваше Сиљану. Његова ћутљивост, избегавање људи од дана кад му се судило, нагоњаху Златета на мисао да ће му син опет згодном приликом вером преврнути и бацити коначан срам на његову кућу. А њему беше јако стало да собом и својом кућом докаже и пријатељима и недрузима како Маћедонац има народнога осећања и да му бескорисно може до самозаборава служити. Каошто чини он сам, јер му је, осећа то он врло добро, драго име српско, каошто му је мио његов Бог, његова душа при свима јачим покретима њеним. Због овога он спреми Сиљана у Србију на печалбу, спремивши му и добре препоруке на своје пријатеље да га припазе, те да се посла очисти, очеличи