Pripovetke / Grigorije Božović

26 ЕР. БОЖОВЕЋ

држати. Спољашна страна свега смешна, а она скривена — жалосна до страхотнога бола. Глас му беше умукао, али усне још шаптаху нешто. Па и то престаде. Ми лепо то видесмо кад се с врата окренусмо. Подбочен обема рукама, стајаше он мрачан и суморан, с упереним погледом у даљину, сав велик у великом лудилу својем. Мисао његова, поремећена, опет сноваше велике планове.

И кад већ изађосмо на улицу, чусмо његов пијани глас, -изговорено на руском хамлетовско :

— Бешшр, или не бешњ 21!.