Pripovetke / Grigorije Božović

| 28 ГР. БОЖОВИЋ

да би се вазда на време могли спремити за отпор и... бежање, у злом случају. Зато је Ротуловић и довео виђена Руговца.

Чим сазнадоше ко је, Турци Дем-Алији учинише велику пажњу. Посадише га на средину миндерлука, примакоше окићене наргиле, притакоше каву за кавом. Руговац, разметљива потурица српскога порекла, једна особита врста верскога скоројевића каквога може дати само наш крш, помешани балија, Хлестаков и Нума Руместан, — седе и прекрсти ноге као какав бан. Без шале, имадијаше се што и погледати. Орлушаста прилика као змај. Огромна као мерица плава глава не знаш да ли је лепша или стравичнија са јуначкога и дивнога изгледа. Снага какву је носио само прилипски јунак, а говор као да бруји грло некога од старине, нашега или преверенога задрибалде. Свестан ваљда те своје изнимности, он са смешно господским кретњама примицаше устима ћилибарску лулу од наргила и облапорно је стућенисаваше. у своје сељачке чељусти као какав дивљак. Каву сркаше по причи: лепо се то чак на сокаку могло чути — нека види Призрен шта све има Ругово. Јер Дем-Алија мишљаше у свеколикој непосредности својој да је баш то витешка отменост и да на његову месту ни Кладушки Диздар не би друкчије посту-, пао. Нека виде касабалиски мекани бегови каква је ово руговска орлушина, која као пркосна нехарица стоји проћу увек немирном Карадагу и чува од њега царску границу'!..

Једва у неко доба Дем-Алија остави каву, па левом шаком ухвати чланак десне прекрштене ноге, поносно уздижући лакат. Управи очи на присутне, готов да им прича ако желе. Глас му необично затутњи, а арнаутски говор одаваше утицај српскога, са којим он води борбу на живот и смрт, да би и собом повукли до краја оне међе које су негда сабље започеле. Потурички потурица ређаше борбе с Црногорцима, приповедајући љуте окршаје и помињући места, племена и људе. Причаше о заседама кад су дочекивали Куче и Васојевиће и кад су их ови опет