Pripovetke / Grigorije Božović

СТАЛ КИЈЕВА 45

тан објави да ће дати двадесет жутих лира оному ко му укаже прстом на убојице. Сталета пак мирно причека читаву недељу дана да се по обавезном обичају јави кривац, прави или рукочинилац. Но узалуд, као да под камен пропаде.

Ха! — вајкну се он на послетку браћи: залише ми обор крвљу, а неће ни да се кажу као да смо Цигани... Светога ми: нећу се више прекрстити док не донесем образ на место!,.

Па никому ништа не говорећи, првога тржнога за Ораховац дава, а то бејаше петак, Сталета узе два брата и једнога Арнаутина из села и заустави се код Плоча изнад Ораховца. Он ту остави друштво да га чека, па сиђе у чаршију. Није дуго чекао, седећи на ћепенку једне дуванџинице баш испод српске махале. Досетљивост га није преварила. Један Будалић с пушком о рамену промицаше испод цркве, несумњиво чекајући да из Дренице наиђу Дедићи, те да их побије. Сталета мирно подиже пушку. Погођен с кука на кук, Будалић викну и стропошта се за угао. Али озлојеђену срцу не бејаше доста. Он скочи да се увери да ли је Будалић мртав. У том већ пристигоше још два Будалића. Храбро прегли да освете рођака, они и не сумњајући с ким имају посла, као махнити викаху трчећи к цркви:

— Има ли мужа да каже ко нас уби 2 | — Ево ја, јунаци! — одговори Сталета и у цику измењаше по неколико пуцњева. Ледена неузрујаност и срећа помогоше му да својим очима види како и ова двојица падоше рањени, вичући из свега гласа за помоћ, наравно не за своје животе, но да их освете.

Видећи да је доста, а веран себи као и увек, он мирно напуни пушку и држећи је у руци, мало брже пође Дедића кући, пред којом испали два метка из револвера. Прозор се брзо отвори, једна се жена на њему појави, а Сталета кликну по утврђеном реду за такве тренутке:

— Е мрама ме хајер: мора акин е микит!.. Тмир меч!.. (Нека су сретне последице: одмаздио сам пријатеља. Збогом !)