Pripovetke / Grigorije Božović

~

56 | ГР. БОЖОВИЋ

пред агом испрси, али то вешто крију. А муслимани се збунили и уплашили. Желе да њихов Пазарац отиде са чашћу, а знаду да се Арнаутин без грдних јада неће одвојити. Но пошто га добро премерише и видеше да ништа у појасу нема, приђоше к првој продавници двојица-тројица, те зграбише неке изложене за продају држалице од секира. Бајрам то спази, па још више плану. (С .дрским презиром он дочепа за доњи крај Ујупов чибук, принесе га мало устима, па пљуцну у лулу, али уљудно, арнаутски, тек колико да га осрамоти:

— Ете ти за твоје господарство и за твој агалук!.. И за твој пазарски збор!.. И за твоје турковање!.. Еј, рајо, гледај и знај: пљунуо сам овом аги, што му се по земљи вуче ћурак, у лулу... Ада: Пазарац и Турчин!.. |

Оваком обрту Пазарци се ни у сну не могаху надати. Оваке поруге није било откад је овај град заснован. Они се згледаше, док се један из гомиле · са држалицом у руци не избоде: /

= Чујеш ти, бјелокапићу, није ово твоја Малесија, но наш Пазар, јадан!

— Пљујем ја и на ваш Пазар!..

= С мање, боље ће бити!

— И на вас све! — виче разјарени Бајрам. —

· Гушани, бре!..

=— Обрни, јадан, једну пониже...

= Гушани!.. ·

— Ене, ене, он све грђе!.. Има ли Турчина у нашем Пазару, браћо — узвикну исти младић, по-

~ зивајући гомилу у помоћ, — Узе нам образ ови бје-

логуњац шугави!..

Бајраму паде магла на очи. Вековни нагови купљени и изоштравани у њем набрекоше његове жиле и ставише у покрет вучју плаховитост арнаутску: Он изазовно погледа по гомили, па с презиром поново уграби Ујупов чибук, преломи га преко колена неко-

лико пута, па баци на плочиште.

— Ето ваш образ! — узвикну он, па снажно проби гомилу и испред истог дућана дограби такође

једну држалицу, услони леђа уза зид и стаде пркосно: