Pripovetke / Grigorije Božović

УКЛЕТВА 11

бевојчуре чувајући стоку... А ето преварио си се. Завољела сам те ни сама не знам како и зашто. А ђевојачко је срце као срча: такнеш га прстом незгодно — отиде све на комаде!..

— Опрости ми, молим ти се!

— Не бој се, одавна сам ти опростила. И знаш ли зашто 2 Зато што ми је Бог испунио жељу да ти се осветим. Не знам како, тек онда кад си ме онако крвнички бацио за плот као врећу шуљака, из душе сам. запискала к Богу да он учини да ме пожелиш, а да је то узалудно. М сама сам себе појела као да сам права вјештица. Самода ти се осветим. Послије сам жељела друкчије, али ето доцкан је... Платили смо једно другом дугове... Ти мени имаш опростити,

"а не ја теби... Доцкан је и заборави ме кад умрем, обадва ти свијета! ..

О Лучину-дне је умрла. Био је пошао по обичају да је некако види. Али је с брда чуо испред њене куће тужбу тужбалица. Тад се нешто прекинуло у његовој души, у његовој снази. Није заплакао, али је као луд цео дан и ноћ лутао бесциљно по шуми, па се доцније сасвим одао ПЕ до данашњега дана. Ето зато се и није оженио.

Сутра дан смо били боље среће у лову. Докле су млађи драли једну мечку његовом латинком 060рену, вилоли Копиловац ме погледа, некако се болно осмехну и преко срца ми добаци:

— Знаш ли ђегођ какву држећу удовицу >