Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

1036

Изабела је лакше дибала, кад је ово писмо иримила, чело јој се разведри, и на лицу јој се опажа гордо расположење — 258

Царица Француска је у своме писмо узнак наклоности према Изабели и сад још називаше својом претпостављеном 4 независном. То пробуди у Изабели неку сигурност. Како би се она смела плашити, кад таку заштиту има, која се несме омаловажавати. Она мора без устезања све кораке ту потребити, да се овом наклоношћу користи.

= Изабела је дакле захтевала, да Марфори са једним са= ветником за један час у њену дворану дође, а она се са својим дворкињама из Ескуријала у свој двор журила.

„Морамо признати“ рече она „да већ од дужег вре-. мена оваку ноћ доживели нисмо — једна вест ва другом ађутант ва ађутантом !“

„Краљица преко свога обичаја корачаше брво, да што пре у своје одаје стигне што најбоље сведочи да добивене вести нису без значаја.

Онда заповеди Изабела ступивши у своју радену одају, да јој доведу Марфорију п саветнике.

„Дон Браво је пре неколико часова, натраг у престоницу отишао да изврши наше заповести од вашег одсудства, дођоше нам тако важне вести, да вав за извршење истих молити морамо“ рече Изабела „ви дон Марфори знате за оно писмо из Париза —— инФанткиња Марија, грофица од Гиргенти, која се са својим супругом у ЏШаризу налази, знаће о оном писму ког смо из Шариза примили! зато би ваљало гровову жељу испунити, коју нам је пре кратког, времена саопштио,“ i

„Мислили ваше величанство, Олосагу да отклоне“ прекине Марфори. - :

„Тако је, мисмо мислили на господина, Мона, који би способан био да га замене !« :

__„Не само да га замене и да га претече“ рече Марфори, уја сам већ одавно хтео ваше величанство на то пажљивим учинити, да тај доп Олосаго са оном господом у евези стоји, који су повнати као највећи издајници вешег величан-=