Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

992

рош св. Круха, која дивне изгледале. Безбројна места с палмовима и миртама, и готово свака, кућа имађаша изврену башту са искићеним балконом.

Кад до куће управитељеве дођоше понуди потпорутик грофа и његовог пратиоца да уђу у дворану за чекање, у Ком млоги морнари, војници и други проситељи чекаху, а Ориго отиде“ да Јави дону Вијерту. | |

Рамиро и калуђер добију прилику да неколико речи проразговарају, после их ађутанти поведу у управитељеву собу. |

Дон Вијерто, ЏПримултов пашанац, беше још доста млад човек, који се у оне срећне бројао, који рођаке и пријатеље у мадридском двору имађаху. —

Рамиро и калуђер мирно ступе у дворану за примање овде се несмеде ништа говорити, јер би били изгубљени Вијерто беше врло строг према прогнанцима !

„Ко сте ви“ запита Вијерто, без да их погледа. —-

„Капетан њеног шпанског величанства гроф од Теба !ć

» Од Теба — од Теба“ — понови управитељ — зацело какав нов племић! „Шта вас доводи у Тенерифу 2“

Рамиро је гризећи усне забуњен био, јер није знао одма згодно одговорити, он је морао према Енрици обзира, имати, за то је мислио кратким одговором да ће боље проћи. — |

„Имам важну посланицу за Ђенерала-гувернера“ рече он озбиљно.

„Ine је та — и од кога јелен

„ја мислим да нисам дужан, овде извештаја дати,“ рече Рамиро, који се на безобразлук Вијерта разлутио беше.

Управитељ погледа сад официра, и опази његовог пратиоца. —

„Шта ће тај калуђер тамо,“ зацита. он.

„To je мој причесник отац Хенриквец, који је увек уз мене!“

Вијерто се подсмевателно насмеши! —

„Ствар је врло нужна господин управитељу, хоћете ли ме преметати или не, то је мени све једно, ја видим да

==

OTAC.