Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

994

„Онда немамо ништа даље“ рече војени лекар осталим чиновницима. „Како је с калуђером,“ запита један од њих.

„Отац Хенриквец је увек мој цратиоц, ја за њега јамчим,“ одговори Рамиро,

„Онда вам ништа више не стоји на путу, да можете и даље острво посећавати“ одговори лекар са неким војничким поздравом. — |

То беше за Рамира још више за Енрику благодет они слободније дисаху кад из собе изађу, да сад у пратњи потпоручика Ориге гувернеровој палати иду, на којег је Олосаго писмо послао. Шта, је у писму било, то предавачи нису знали, ипак им је смотрени Салустијан обећао, да ће им то писмо у свему помоћи.

После дугог ходања дођу до палате дона Алонса Канге, који беше баш по шнанском укусу подигнут, напред беху два стуба, који су велики балкон носили са кога се чак у широко море видети могло.

Дон Алонсо Канга беше у оно време кад су она четири господина гарде сјајну улогу играла, њихов садруг, особито ва Олосагом је учврстио тешње пријатељство: Он се у почетку под Кончом на острву Куба одликовао, а од неколико година на ову мирну пошту послат, која му приличан доходак доноси, — он је живео као мали цар, а за то се са својом породицом одао кнежевском раскошном животу.

__ Тешко му је било кад су Серану и остале ђенерале, који му мили и драги беху, на острво у прогнанство довели –" стари гувернер проливаше тајне сузе, вршећи своју држност у спољпим стварима, ипак благодарише му хердег де ла Торе на упливу, што је у градићу засебну собу добио са послугом, где му је све са неким великим обзиром чињено. |

Кад је Ориго грофа од Теба и калуђера у палату гу-

вернерову његовим ађутантима одвео, врати об он главној стражи. |