Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

95

8 100. После „доживотним тешким затвором“ у првом одсеку да се дода „или смрћу“.

8 148.

Место „не испод пет година“ да се стави „тежак затвор од пет година па на доживотно време или смртна казна“.

5 288.

Последњи део последњег одсека да гласи:

„Моске се у сваком случају изрећи казна доживотног тешког затвора или код убијства, хотичнога с пре ла иширЈ смртна казна“

5 268.

Први одсек да се овако стилизује:

„Разбојништво да се казни тешким затвором од три године па до доживотног времена, кад и тТ. Ден

Последњи одсек да гласи.

„Ако је уз једно такво разбојништво, о коме се говори у одсецима 2 и 8 овога параграфа, извршено и убијство каквог човека, онда се може изрећи смртна казна“

Овом предлогу придружио се и асесор Торезен, који се слаже са гледиштем асесора Шеела, да смртну казну не треба, сасвим укинути, и за то даје ове разлоге:

Већина одбора није нашла да је потребно да ближе у то улази, шта се са гледишта општих правних принципа може навести у корист и шта опет против смртне казне, пошто су та питања и код нас и на другоме месту била тако често и тако подробно расправљана, да би се што ново, 4 значајно, тешко могло казати. Оно, што је изнето о једном низу земаља, у којима је смртна казна укинута, није ме могло уверита о томе, да је сад време дошло, да се ова казна више не може сматрати за сувремену или потребну. Кад се промисли да је велика већина држава задржала ову казну, 4 међу тим државама баш су највеће државе: Енглеска, Немачка, Русија, Француска, Аустрија и већина држава северо-амевричке уније, то ми изгледа, да би много пре требало извести закључак, да њено потпуно укидање ни из далека не одговара погледима данашњег доба. За поједине од поменутих земаља има