Prosto i dvojno trgovačko knjigovodstvo. Deo 1 i 2 : za II i III. razred trgov. akademija i za privatnu upotrebu
= 105 =
Пример:
Једна је радња имала при своме оснивању капитала (главнице) 30.000 динара. После годину дана она закључи своје књиге и нађе оваква стварна стања, упоређена у Рачуну изравнања (као попис по фолији вођен): ·
Р | Рачун Изравнања Потражује АКТИВА ПАСИВА дин. Е дин. Стање Бач. благајнице . . 2000— | Стање главнице као
РБ » меница. . . 8000.— поверилац . -. - - -. 30000 —
8 »„ сфеката. . ·1000— | Стање личних рачуна Н „ робе. . . .20000.— њихово потраживање. . 1000.„ _ личних рачуна (Салдо као добит . . .- 2000—
њихово дугов. . . 2000.—
33000.— 33000.—
Рачун добити и штете исте радње изгледао би овако;
Дугује Рачун добити и штете Па РАСХОДИ = приходи дин. ЊЕ По рачуну станарине . . .900.— Зарада од Рач. робе. . .7000У » плате -- - -— . 1000
» » разних трош-
= кова 3100.— = (Салдо чисте добити. . .2000— о
71000.— 7000. —
Из горњег се примера види да је салдо од 2000 дин, једно исто у оба Рачуна, тј. један је Рачун изравнат другим.
Главница је, по горњем примеру, узета у Рачуну изравнања у пасиву, и то је правилно. Неки немачки писци не узимају Главницу у Пасиву и морају да праве тек преглед као и просто књиговодство; а да није тако рађено, него да је као у обичном попису поступљено, Т. |. да је у пасиву узет само дуг радње по меницама, облигацијама, признаницама и дуг појединим лицима, онда би салдо изнело не 2000 него 32000 динара. Такво би салдо показало разлику између активеи пасиве, а то је чиста имовина. Овде је у Рачуну изравнања узета и чиста имовина у пасиву, стога ово Салдо показује за колико је било више прихода него расхода. Ако је то тако и тачно рађено, онда мора то исто салдо бити и у Рачуну добити и штете; јер се то види за колико је било више прихода него расхода. |