Prosto i dvojno trgovačko knjigovodstvo. Deo 1 i 2 : za II i III. razred trgov. akademija i za privatnu upotrebu

— 4 —

Кад се капитал помножи са данима, онда се добивени_ резултат зове „каматни број“; према томе камата на неку суму, или капитал, рачуна се по "трговачкој рачуници, кад се каматни бројеви поделе каматним кључем. Ако се камата рачуна по којој процентној стопи за коју нема пој десног каматног кључа, онда се камата израчунава по оном каматном кључу, који је најближи; на пр. кам. за 50/) налази се кад се: израчуна или по 49) или 69/;, па се у првом случају дода једна четвртина (од Дој„ Хај —] ја у другом случају се“ одузме једна шестина од добивене суме (камате).

Каматним бројевима и каматним кључем се своди вредност меница (при попису, павентара), уложним књижицама (сваких 6 месеци, или кад се иначе обрачунава) у текућим. рачунима, стога је потребно добро извежбати се разним при“ мерима. Види о овоме у Ш делу књиговодства.

Верижни рачун Ово је један од најважнијих рачуна у Трговачкој Рачуници помоћу овог рачуна могу се многи рачуни заменити. Верижни је рачун исто што и прост разломак, само је» овде разломна црта усправљена (вертикална); на пр:

3 ту разломак | раван је по вер. рачуну 4/3

Непознат број, који се тражи, бележи се сах (икс), а из разломака се налази цео број, кад се бројитељ подели именитељем: х = 3: 4. При постављању питања прво се пита и почиње: са х, а чиме је почето, тиме се верига мора и завршити, нпр. ако је почето са х дин. сребра, мора се завршити са динара сребра. — Даље чиме је питање у бројитељу довршено по природи саме ствари: новца, тежине, количине итд. — тим истим почиње питање на другој страни у именитељу, што се најбоље види из овога примера,

2 (Колико) х. Дин. сребра | стају 100 марака немачких кад 10 марака немачких | У. 12 Кг. а. врга „» 19 Кт. а. вр. | ди 20. 115. злата; а г 115. злата | Пе = 22 Дин. сребра. (Курс)

Овај је верижни рачун завршен, пошто почиње са Дин. сребра а завршава се са Дин. сребра, а верига је правилна, пошто се у именитељу поставља питање са оним сучим се свр“. шава у бројитељу (марке, марке итд.). а |

Из горњег рачуна је: 6: (