Prosveta : almanah za godinu ...

= 134 —

10 је зато озпоуп! ргедизјоу ха 10 да зе цједишто. АП (геђа да зе цједтто пе хајо 310 зто једап пагод, уес 2аго Фа бидето пагод, Којеса се ! Агцој пагоф! зтатан пагодот, а пе сјсапта. Во/по је [о затоте зеђ! гес, ап је јоз Боје, Кад пат (0 агио1 дади да озенто.

Оу. Туап Отајпег.

НОВЕ ОБЛАСТИ.

Тако се сада зову крајеви који су ослобођени у току ратова од 1912 и 19138 год.

Ранија имена Стара Србија и Маћедонија нису одговарала ни једном стварном појму, ни историском, ни географском, ни етнографском. То су била више политичка имена, која су добијала у разним временима разна и врло растегљива значења према потребама националних борби међу балканским народима.

Нове Области не састављају никакву засебну јединицу. У географском као и у етнографском склопу своме, а и у погледу економске оријентације, оне имају велике, често и битне разлике. Тек у заједници са Србијом, све те области скупа чине једну нераздвојну целину која јесте и која мора бити језгро наше југословенске државе.

Географски значај Нових Области утврђен је историским развитком Српске Државе. Тек када су поједини крајеви њихови — понаособ Вардарска долина — ушли у састав уређене Српске Државе, ова је могла да опстане, да се ојача и да дође до оног лепог културног развитка до кога је била дошла Неманићска Србија. Новија Србија, у свом развоју од Београдског Пашалука па до граница од 1878 год., била је само заметак нашег државног устројства. Моравска долина без Вардарске, то је нерв који живи, али који није у стању да преживи прву велику кризу. Кичму Србије не ствара само Морава, него Морава и Вардар.