Prosveta : almanah za godinu ...

— 149 —

њен темељ; Колико и како се у том поступало — један пример. Ни једна реч у нашеј политици није толико злоупотребљавана као реч «демократија». Ви ћЋете и данас видети с једне стране озбиљне људе који вас уверавају да смо ми најдемократскији народ на свету, — јер немамо племства; и друге тако исто озбиљне, који поричу демократски дух нашега народа — јер да он не зна још да довољно цени демократске политичке и културне институције. Први заборављају да је оно само почетак демократије — одстранити елементе који су јој на путу; други заборављају да је крајњи циљ данашње политичке струје имати просвећену демократију, т.ј. имати народ који је свестан вредности овог права самоопредељења и свог задатка у држави. И једни и други долазе у пракси до истог резултата својих теорија, — да не треба ништа радити за демократисање наше нације. И једни и други заборављају да ми имамо све главне формалне услове за демократски државни живот, да имамо народ демократски расположен, али само деломично васпитан за то. Ми морамо повисити степен демократије. У том је сав проблем. Просвећена демократија, — то је циљ наших настојања у моралном и материЈалном препороду нашег народа. Да се он оствари треба времена и рада. То је приговор нових оријенталаца. То знам. Али исто тако знам ди се он да и постићи. Познам и један пример из скоре прошлости и врло очигледан, који доказује могућност брзог успеха. То је Просвета, културно друштво Срба из Босне и Херцеговине. 14 јуна 1902 потписали су 29 академских образованих бос. херц. Срба, више их онда није било, један проглас на народ да приступи друштву Просвети, које је узело за задатак да у првом реду помаже сиромашне студенте. У кратком року Просвета постаје просветно и културно друштво. Интелигентни њени оснивачи и чланови брзо су увидели да Срби Босне и Херцеговине, који у то време нису имали ни једног васпитног друштва, ни једне банке и штедионице, ни једне земљорадничке задруге, ни једне јавне библиотеке и читаонице, ни једног занатлијског удружења, ни једне трговачке омладине, и свега једно соколско и антиалкохолистичко друштво, од власти давно растурено као анти-државно, и једну Добротворну Задругу Српкиња, — увидели да им треба