Prosveta : almanah za godinu ...

— 151 =

народ и за будућу југословенску државу, корисна по цео наш национални препород. Можда ће ово међусобно самообразовање и дисциплиновање, главне карактеристике рад"_ника и чланова Просвете, изгледати као основне врлине грађанске, без којих се једна нова држава и просвећена демократија не да замислити. Просвета је гаранција слободе духа и речи, она је регулатор јавног мишљења и политичких страсти. Можда никад него сад, кад настојимо створити једну велику југословенску државу, ти квалитети нису били потребнији, неопходнији.

Ако икад, то је сад потребно једно друштво са сличним задатком, јер сви наши проблеми иза рата су много вшше културни него полштички проблеми.

»

Да завршим ово излагање у неколико речи, које ми изгледају и савремене и умесне. Немојмо да се заносимо илузијама. Наш положај, нарочито у спољној политици, је тежак. У маси питања истакнутих светским ратом треба да питање нашег уједињења остане стално актуелно и јасно. То није лак задатак. Али није ни немогућ. · Има једна могућност која је за све очигледна: да у добром делу наших жеља успемо, треба ангажовати сву интелектуалну снагу нашег народа у посао, треба је организовати. Ја не видим ни за то подеснијег пута од једног сличног друштва Просвете, где се не пита ни за партију, ни за друштвени положај, где се цени само рад и успех.

Сви ми из реда који волимо да истичемо себе или наш народ као мустру демократије, треба једном да увидимо да један демократски систем не значи парлаторију, не значи «Совјет», него радиност, организовану радиност државе и друштва. Стога, по мом уверењу, греше сви који, ма из каква разлога, мисле да треба наша интелигенција да буде пасивна, греше као и они који, хотимице или нехотице, чине сметње организовању. Јер је наш задатак велики, јер је простор рада огроман, јер су менталитети народа међу којима треба радити различни, ми не можемо ни деломично успети ако не организујемо све, ја поново подвлачим ту реч, све наше интелектуалце. Место