Prosveta : almanah za godinu ...

= 167 —

убијем поменуо-је Св. Јована и њега је ваљда мајка томе научила и он ваљда слави ту славу. И како ми је рекао 2 Рекао ми је српски, рекао ми је мојим роЂеним језиком, рекао ми је оним језиком којим ми је и моја мајка рекла те исте речи. Бризнуше ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо. Плакао је он.

Затим се договорисмо шта ћемо и како ћемо.

Седећемо ту у шанцу, међу мртвима; учинићемо се и ми мртви ако ко наиђе, и онако смо искрвављени довољно. Скоро ће ноћ па ће нам. она помоћи те ће ме он одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју. г Док се ми тако договарамо а чујемо србијанско «ура!» и видимо Аустријанци одступају. Истина боре се, али одступају корак по корак. Шћућурили смо се у један крај рова, ућутали сеи молили се само Богу да Србијанци толико бар пот ерају непријатеља да прође овај ров те да се и ми ослободимо. И погонише их, добро их погонише, протрчаше мимо нас бацајући пушке за собом и неосврћући се. А кад наиђоше Србијанци, ми се дигосмо из рова и јависмо им се.

· Их, Боже, моје радости кад ме одведоше пред србијанског официра. Пита ме за име, презиме, одакле сам, од кад служим, кад смо стигли на фронт, ко нам је командант и све редом пита и ја му све редом казујем као што би своме рођеном казивао.

Одведоше ме затим у логор са осталим заро6. ђеницима а било их је много, врло много и кад се сврши борба а они нас упоредише по четворо у ред и наредише да кренемо праћени старцима трећега Тар ој КЕ (Оро карти

Мене тешко заболе нешто у души и поче нека туга да ми се свија у грудима. Али зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заробљеник у ред са Швабама и Мађарима. Зар ја да идем као роб по овим друмовима и кроз ове планине које сам некад гледао са Врдника и да ме спроводи стража