Prosveta : almanah za godinu ...

И

Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету..

— ељан сам, верујте — вели утоли кад пушим. =

Дао сам му од свег срца. Пред нама је већ Ђаковица где Арнаути продају дуван отворено, па се може набавити за даље путовање. Он сави цигарету, припали је, повуче два три дима и настави своје казивање:

— Био сам неколико дана у нишкој болници па онда у Приштини а одатле даље у Призрену. Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком. Истина имам још болова али ево, могу да крећем, неће ми остати саката рука.

У Призрену сам био шест до седам дана, све до јутрос. Ту сам нашао једнога младића, Бошњака, који је био аустријски официр па пребегао још прошле године. Борио се као добровољац, као српски официр и тешко је рањен; једна му је нога са свим пребијена. Он ми рече:

— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема. Бегај!...

— А виг — запитах га.

= Ја не могу, једва сам и довде.

Па шта Ћете2

— Предати се не смем! — вели — Што ће мене обесити најмање ми је, ја ни онако више нисам за живот, али што ће ми целу породицу искоренити, то ми је...

= Па што ћете кад вас ухвате 2

— Што — запита он и погледа ме. — Чим чујем да су ушли у Призрен, убићу се. Ево!...

И показа ми. под јастуком дршку од револвера. Погледах га, млад као роса а тешки болови од рана испили му руменило с лица. Казивао ми је да је од богата рода, да има мајку, сестре и вереницу. Жао му што не може да им поручи само то да му је гроб у Призрену.

а и глад ми