Prosveta : almanah za godinu ...

= 172 =

— То би их утешило — вели — кад би знали да ми је гроб у Призрену.

Жао ми га било као рођена брата, те га упитах:

— Могу ли да вам помогнем, да вас понесем 2

— Нећеш моћи — вели — ни себе да носиш!

Јутрос рано, кад сам кренуо и отишао потпоручнику да му кажем збогом, он ми рече:

— Скини то србијанско одело. Ето, ноћас је умро један заробљеник па узми његово одело. - _

— Зашто: =

— За то што те могу ухватити, ако је истина да смо опкољени. Кад те ухвате у србијанском оделу и познаду ко си, обесиће те и кућу ће ти сатрти. Овако, затећи ће те као заробљеника.

Падне ми на памет бабо, мајка, сестре, бата, и послушам, те ево опет на мени аустријског одела...»

Ту прекиде заробљеник причу и обојица ућутасмо корачајући тромо и уморно.

Дан је већ почео лагано да се гаси и студен неки ветрић да пали образе мразомј 1 |

Бранислав Нушић.

ЗРИЊСКИ И ФРАНКОПАН.

Као два ветра, два крвава звука, положише се кроз равнице ниске, као два црна ражљућена вука брањаху земље мучења и писке.

Познаше Турци сву тежину њину; ал наша судба друкчије је хтела, и кад мач паде, ноздрве им шину горчина љута узалудног дела.