Prosveta : almanah za godinu ...

1065

УМОР У ПРОГОНСТВУ.“ 1

Једнога мајског јутра, иђах с пријатељем низ лепу Апепше ап Мап, поред «Пољане», према стану Господина Росандића, вајара. Над главом нам шумљаше високи дрворед, као да се неко милује и

2 чаврља без престанка.

Женева је у то доба град лишћа и вода, место лиснатих обала, створених за пландовање. У свежем ваздуху што се ваља одозго са планине, овде лишће успева на замерке. А воде, те велике и питоме воде

>

леманске, бистре су и плаветне да им равних нема. Из њих као да светлуцају оне магнетске чари мајке земље које сва жива бића према њој привлаче. Јеси ли приметио, Владимире, кад год идемо по тим обалама, како разговор умине неосетно. И да ли ти је, у тим затишјима, долазила луда жеља, да сађеш с пута и да загазиш кроз воду, као дете, као птица леманска 2

Он испружи обе руке и рече са заносом, са гласом који имађаше боју фрула: «Диван је живот! Ево и сад, идући овако испод дрвећа, ја бих да пружим руке и помешам их горе с гранама у цвету, и да листам као оне, наслањајући се на ваздушни талас.»

Тај болећиви глас сада спава у гробу. У последње време, у њ падаше туга све више, као неки сутон, а његови све ређи осмеси потсећаху на танка сутонска блистања, иза којих тама остаје већа него пре. Тако и после горњих речи, из којих, уз подигнуте руке, жеља живота засија као сноп варница тај млади човек обори главу дубље него пре. Навуче шешир на чело, и дуга црна коса надви му се још више преко лепог лица. Под погнутим струком, огромни кораци падаху уморно.

Тек сада знам шта беше та дубока и несвесна носталгија; али онда, мислио сам да се може лечити

“ Неколика одломка из једног рукописа, удешена да изађе уз радове уметника. — Ур.