Prosveta : almanah za godinu ...

= 183 —

радостан кад му се цела песма овако из срца испреде и нађесвојзгодан Епилог, којиодговарашеоном Увоу. Прислонивши дрвене плоче по дувару, а на сре= метнувши Исуса и Девојку, он је сада читао своје италијанске новине с неким другим лицем, бацајући покаткад преко њих поглед на своје ствари.

Али највише је гледао ону Девојку, и кад би смо сели око стола, он је седао према њој. Једнога дана вођасмо политику, кад куцну рука о сто и чу се глас Госпође: «Еј море, Росандић, много ми мотриш ту девојчицу. амо гледај, прати политику !»

Но тога дана политика потону у смех.

Ш.

У тихо повечерје, језеро поцрни, дивно и тајанствено. Небројене породице птица селица, неких црних патака, шћукају се по води и спавају, налик на раднике који замркну у пољу. Узалуд електрична кола тутње великим мостом, изнад те задремале масе; узалуд је златна копља од светлосги задиркују и откривају, веругајући по њој и прекопавајући је све доле до дна; узалуд се стотине путника купе по обалама, гледајући је и жагорећи — леманска вода и птице по њој ћуте, одмарају се и дремају.

У овај мирни град нису добежале од невремена само птице селице. Женева је увек пуна народа са свих страна; а особито за време овога рата, амо се све склања. На овим обалама, као на Нојевој лађи, сусрећу се и слажу све расе, и онс које се тамо иза граница кољу и коврљају. Човек се пита, гледајући тај весели град и весели женевски народ, да ли су ове обале зачаране, и да ли доиста тамо иза горских

ланаца Јуре. и Алпа бесни страховита олуја, која мете пред собом целе народе и цела царства.

Баш ту на обалу добежало је и једно јато уметника из Белгије. Седе у Северној Кавани, и свирају свако вече и свако поподне, свирају комаде класичне и пробране, и то на неки интиман начин. Од ове