Prosveta : almanah za godinu ...

_— 185 —

се просто како су се, у великом савоју тела, ребра и рибићи напели као запети лукови».

— Јест. Ту је ствар имао у мрамору. Уопште, рекао бих, његова главна снага састоји се у том моделирању плохе, у томе нечем чисто материјалном. Он толико остаје у своме тврдом материјалу који ваја, да даје утисак нечега што је увек једнако круто, а често можда и тупо одвише. Више пута, код њега се осети несташица маште и сиромаштина инвенције. Опазио си на пример, да на његовим лицима живот није усредоточен у очима, него више у оној формацији површине тела, у чворугама костију и мишића. Његова је скала, чини ми се, нека скала тврдина и мекота, или другим речима, више скала карактера него душа. У томе смислу највише му је карактеристична Гранитна Глава. Ту је одлично утесана у камен отпорност и тврдина наше расе и нашега типа.

И најзад, у целом циклусу Саморанки, главна вредност састоји се у томе истом: једну тему плачну и развучену, Росандић је метнуо у облик тврд, архитектонски тврд, као да су оне плоче намењене да буду неке фризе на храму.

— «Ја му волим Доситеја. Видим да је ту дао моралну идеју тога човека. Узео га је као сељака, сејача, што је ибио; метнуо је у то велико чело и у те

_ паметне очи нашу народну мудрост, која је плодна и племенита)».

— Да, али би ваљало, чини ми се, овај споменик направити у натприродној величини. Ствар је прављена за један натјечај, и схваћена вишеархитектонски. Него гледај има ту при крају албума један рељеф, Далматинка, како ли се зове. Он му је тако различан од свих других ствари. Он јепундуше. У њему је толико оног полутамног тона, који се срета на делима старих источних народа, и који се не може ухватити ни у какве речи. Та жена из Макарске однекле, одакле ли је, добра је већ као тип, и човек би рекао да је срео толико пута. То је добар знак за