Prosveta : almanah za godinu ...

= 186 —

свако уметничко дело. Али је још боље што тај рељеф, кад се гледа, изгледа као да му има хиљаду година, као да је отисак неке мумије. На великим уметничким делима лепи се ова полутама времена, времена које није ни античко ни модерно, него дуго, старо, опште.

У то музика опет започе. Белгијски бегунци засвираше Борођинов Плес Половаца. У једном широком пастирском мотиву разастре се далека, благородна Русија, са хиљаду стада. У то виола унесе јелан нов и стран ритам, као дасе разбежавају гласови и дозивања. И све више, средином акорада, средином поља руских, тај нови ритам, разабирао се

Рај као топот безбројних стопа и копита која нагле. Најезда освоји и високе тонове у комаду; шибути бичева и танких стрела почеше да сипљу и да секу ваздух. Доле у басу сметено зајеча још једном мотив пастирске, погажене Русије. Најезда биваше све беснија и све бржа, освоји све, застре цели свод.

Колико ли пута и тебе тако пресуше и прегавише стихијске напасти, добра моја земљо. Колико ли ћеш пута да гледаш све оне твоје Агарјане, о којима слепац попева тужно.

ТУ.

Од Машинског Моста према Мосту Мон-Бланку и према пучини, лабудови плове у низу, све један за другим. Као да путује нека бела литија немо и побожно. Подне је близу, светло игра на таласу.

Недалеко одавде с кеја, скреће се у једну стару улицу и пење у једну стару кућу, на чијим степеницама не сретате никога. Пред кућним вратима мансарде стоји нахерено звоно. Кад га потегнуте за дебелу, укривљену жицу, оно загалами промукло, као стари пробуђени пас. Чекајући, можете осетити како прашњава полутама мили по зидовима испод крова.

Али кад у брави зашкрипи големи кључ, и кад вас пропусти један тих човек са увек истим поздравом «Бог Вас поживио», — ви уђете у одају пуну