Prosveta : almanah za godinu ...

(5 =

светлости и боја, пуну снова и фантома, као да једним кораком пређосте на Онај Свет.

У атељеу Господина Мирка Рачког столује Вила Фантазија. А око ње,на стотину сточићаи сталажа, устотину обешених оквираиартија сколутаних, седе прилике какве се сретају само у сну. Шта кажем «седе», кад се оне крећу и премештају као да су у некој чудној скупштини. Јер ове слике никад нису довршене, и развијају се стално. Можда би било још боље рећи «мењају се», јер често, у несташици платна, уметник, као мртвачким покровом, прекрије бојом прилике једне слике, да на њино место метне сасвим друге. Сваки дан долазе у ту одају нови покрети, нове атмосфере, нови свет. Али тако ишчевавају, чинећи им места, други снови, други циклуси цели. Од великог циклуса «Оче наш», који је изражавао данашње патње нашег народа, остали су само ретки преостаци. — Боже мој, а где вам је онај во; запитах једнога дана, тражећи неког одлично стилизованог вола у плугу. «Е бога ти, отишао, одвукао плуг ко би му знао где, да оре како он хоће.» Разумех и приметих: Г. Рачки, шта чините, штета је! — А он ће смејући се: «Каква штета, бога ти За кога штетаг» — За нас — «Е бога ти, али не правим ја то за вас него за мене. То је моја забава и ништа више. Ако вас занима да гледате. ено вам сад тамо нешто друго, ено она деца.» Где је некад била њива, орање зарасло у траву, пуну црног цвећа, пала ноћ, и Коло тајанствене деце обилази око једног снопа запаљених свећа. — Па шта ово сад,песниче Каквасуово деца г— «Па деца, богати». — Душе додадох спонтано, како ми мисао прође кроз

главу. -— «Е душе, душе » — Молитваг — «Е молитва, молитва, бога ти, како год хоћете.» — А да... То је као што прича онај ваш Сејач тамо: за нашим ратарем иде зла срећа као прави демон: он сеје бела зрна мира, а демон зеленог подвољка баца му у њих своје црно семе зла и рата. И тако увек усеве гази сељаку ратна гужва. Где су наши плугови