Prosveta : almanah za godinu ...

[02

(СА МЕШТРОВИЋЕВИХ ИЗЛОЖАБА.

Од почетка рата, Г. Мештровић ставио је и свој велики углед и своје везе у службу наше националне ствари. Али сви послови које има уз то као члан Југословенског Одбора, и сва разочарања на која наилази у политици осетљива уметничка душа, нису спречили тај неуморни дух да, у оним последњим часовима времена, створи цео један низ нових уметничких дела, и да њима напуни наше изложбе у Лиону, Лондону и Паризу.

Место другог коментара уз репродукције Мештровићевих радова у овом Алманаху, доносимо неколика цитата из енглеске штампе приликом уметникових последњих изложаба у Енглеској.

Могтпд РозЕ (3. децембра 1917) пише између осталог: «Морнинг Пост» је донео белешку о животу и критику о делу и идеалу Ивана Мештровића, српског вајара, за време изложбе овог великог уметника у Саут Кензингтон Музеју 1915 године. То беше његово прво познанство с Енглеском, где су само неколика појединца познавала његов рад са Римске Међународне Изложбе, приређене три године раније. На тој изложби, у чудно меланхоличној згради, коју беше подигла Србија за Мештровићеве кипове народних хероја и њиних покајница — тужних жена њине расе уметников геније одмах се запазио и по високим духовним врлинама и по великој вештини техничкој. Син једног хрватског сељака из северне Далмације, Мештровић је хтео да оваплоти трагичну историју српску у једном, низу снажних ликова, који не бејаху идеалисане слике него мушки облици пуни свежег осећања и неукротиве снаге. Кад се ови кипови, бурни и крути као да су одсечени од горске литице, изложише у Лондону, они зачудише и збунише све оне који се беху навикли на неукусна осећања и на празну тачност научних мерила. — На садањој изложби Мештровићевих дела у Графтон-Галерији не налази се ниједна од ових чудачких статуа, али се налави нешто друго што ће можда да многе одбије још више. Да наведемо као пример онај готово страховити