Prosveta : almanah za godinu ...

порјр ==

Косовски завет прелазио је у аманет с паса на пас чекајући да се роди национални борац,

Данило Илић

Илић је био онај динамитски тип Босанца што пршти и пали просипљући ватру и светлост у бару устајалих начела и начетих савести. Зато му је живот. морао бити побуна и зато је морао бити обешен. Могао је да бежи у бели свет али он изабра вешала, небеско царство, ка' оно негда славни цар Лазаре.

Потребе сурове стварности смеле су полет његовог крилатог духа и место на велика западна појила науке морао је да оде на село за учитеља и да се ода ситном раду у народу као надничар босанско-херцеговачког културног и националног покрета.

Али он већ беше омирисао борбе великог замаха а догађаји га трзаху један од другога те зато немађаше покоја нити му на селу беше останка.

У тој кризи запаљења енергије дохвати га плам оног омладинског пожара из 1913 и 1914 године и понесе гау непрекидној грозници револта из Сарајева у Лозану код Гаћиновића, из Лозане у Београд, из Београда поново у Сарајево.

Из ове раскаљене смесе смелих мисли и врелог осеЋања изашла су неколика одломка у радничком листу «Зво-

- ну» коме је Илић био сарадник.

Када два Принципова пуцња као две муње укрстише небо над Европом као предзнак громова и града и када народи занемеше у страви и црним слутњама, Данила Илића оковаше у гвожђе, бацише у тамницу, осудише и обесише.

И док се на нашем тамном небу отвараху плаветни друмови по којима се просипаше румен са истока, сан сневаше песник

Драгутин Мрас

То је онај чили и румени младић, лак и кристалан као кап росе, што смо га сретали по ливадама и гајевима