Prosveta : almanah za godinu ...

996 =

злу добра чекати». Патња и чекање, то је карактеристика оног времена из чега је никла данашња југословенска акција у Аустро-У гарској.

Руси су избачени из Галиције и Пољске, Србија је прегажена. Аустрија мисли да је згодан моменат да се сл Словенима разрачуна, нарочито на југу. Оно главних људи што није још страдало без процеса ставља се сад под процесе — да им мука дуже траје. Татарство замењује се инквизицијом. Мрачни типови политички јављају се на површину да још убију дух у народу. Нико од правих народних људи не сме говорити где год Аустрија влада. Угарска жели да изиграва слободоумну државу и допушта да хрватски Сабор држи своје седнице, да прича старе државоправне приче, да се свађа и цепа народну снагу. Загребачки Сабор је у положају да јуначким гестом поведе цео словенски Југ. Он пропушта то време и упропаштава своју улогу. У њему је једина Старчевићева Странка Права која је енергична и доследна, која разуме време. С њоме се везују главни репрезентанти словеначки, нарочито Крек који својим доцнијим радом показује необичну ширину концепције, способност организовања, величину акције. У тој периоди лутања он постаје кристализациона тачка за један ужи програм југословенски, из ког ће доцније да никне шири и најпосле широки, најједноставнији и најпрактичнији.

Руска револуција је дала маха свим инстинктима демократских народа. И Чеси и Хрвати и Словенци, које је до сад царизам збуњивао да постану потпуно једно са словенским покретом који је Русија водила, сад без страха пливају у великом словенском мору. Њима се нарочито свиђа основна и велика идеје руска «Сваки народ има право да располаже својом судбином.» Древна Хабсбуршка Монархија дрхти од вала који је том идејом створен. Отварају се врата Бечком Парламенту. Камарила се нада да ће то бити само добар димњак за словенски дим.

Чеси и Југословени дају 30. маја 1917. скоро јединствену декларацију која и за једне и друге значи почетак нове ере. Сентименталност, организациона снага и борбеност чешка у тој новој борби, велики су подстицај и путоказ Југословенима. Јединство троименог варода, апсолутна потреба самосталне и једне југословенске државе то је