Prosveta : almanah za godinu ...

— 06

облику више концерата у корист српских фондова. Са три стране, три стара пријатеља српске ствари, Гћца Штурценегер. Г. професор Рајс и писац ових редака, преузеше троструку акцију за Србе: конференције, публикације дела и новинарских чланака, и стварање филантропских друштава, која Швајцарски Одбор за Помоћ Србима = најповији по датуму — уједини сва заједно за заједнички рад.

ГЉци Штурценегер, која је деловала особито у немачкој Швајцарској, отежавале су задаћу и интриге аустроугарског конзулата у Цириху, и слаба наклоност према Србима у источној Швајцарској, недовољно и злурадо обавештеној. Четири публикована дела Гбце Штурценегер о Србији јесу: Зегбазсћег Ротег Ктец= ипа птегпаћопа!е Тлеђезаетокен тоаећгепа аех Ва Капкттедез 1919 —13: Зегбгећ шп епгораетсћеп Кледе 1914—15, Зетћтеп ат Јаћгехепде 1915 (два последња преведена су на француски и сједињена под насловом Га Зегбте еп дџегте 1918—16), и Тлеће гт Фе Уугртеп Ае ВаКкапг.

Г. Рајс, као криминалист, објавио је важан мемоаро насиљима аустро-угарским у Србији и излагао га такођер у конференцијама по Швајцарској и у Паризу. Њему дугујемо и лепу акцију за српску сирочад. Г. Рајса помагале су у овој новој задаћи две вредне Швајцаркиње: Гђа Комб и и кђерка јој Гђца Клара Комб, које су доводиле децу из Солуна, па се опет вратиле у Маћедонију на позив грчке владе, да се брину једном амбуланцом. Најзад, Г. Рајс про-

вео је ево преко годину дана на српском фронту, где је наставио своје истраге, често уз опасност живота, и одакле је слао занимљивих чланака у багене де Гаихаппе и у Га Зегбте.

Женевски инжињер Г. Шмит, који живи у Србији већ

око двадесет година, саставио је с нашим пријатељем, холандским лекаром Тиенхофеном Извештај неутралне комисије о злочинствима аустро-угарске солдатеске за време прве провале у Мачву.

Услед непријатељске окупације земљишта, реквизиција и пљачка, организована или допуштена од власти, проугрокова тамо велику беду. Неколико Женевљана, дирнуто српском невољом, реши се да им помогне. Тако се створи, у новембру 1915, Швајцарски Одоор за Помоћ Србима. Познати женевски филантроп Г. Е. А. Навил би изабран као председник, и захваљујући његовом истрајном 'раду, овај одбор, који има своја одељења по свим већим местима Швајцарске, могао је да изврши једну онако дивну акцију. Швајцарски народ и Црвени Крст женевски показали | су многобројним прилозима своје симпатије према напађе-