Prosveta : almanah za godinu ...

= 31 —

~

лажење несталих, преко Феминистичког Биро-а у Лозани, и разних других сличних хуманих установа. Биро је одмах ступио у везу са овим установама, и уговорио да кореспонденцију из Србије предају Биро-у, који ће се старати да је достави. Осим сваком познате предусретљивости Интернац. Комитета морам нарочито да истакнем рад Циришког Биро-а. Директор Биро-а г. Е. де Мајенбург-Секретан, чијом је иницијативом створено српско одељење у томе Биро-у с вредном Гбцом Катицом Јовановићевом на челу, одликован је од стране Срп. Црв. Крста највећим одличјем које Друштво може да да. Ваља споменути и Феминистички Савез у Лозани, који нам је, са својом председницом Гђом Жирардет увек помагао у истраживању несталих у Србији. -

Због незнања и с једне и с друге стране где се ко налази, још пре дозвољене преписке са Србијом, па и после почеле су «Београдске Новине» доносити врло многобројне огласе у којима се траже нестали или избегли. чланови породица, па и одговоре на њих. Београдске власти ово нису браниле, по свој прилици за то, што је ово био леп извор доходака за «Београдске Новине», званични орган Гувернемана у Београду. Сам наш Биро платио је за огласе, који су слати преко њега више од 14.000 шв. франака. У слању ових огласа учинио је Биро-у велике услуге г. Јов. Премовић.

Које дописним картама, које огласима у «Београдским Новинама», које уз помоћ споменутих установа у Швајцарској, успоставила се веза са готово свима осталим породицама у Србији окупираној од Аустријанаца. Ово је поститнуто чак и са селима, јер је Биро слао колективно огласе, извештавајући поједина села о њиховим избеглим сељанима, а села су истим путем одговарала о себи.

У целом овом послу помогла је много приватна иницијатива чланова из Бироа, који су, преко часова посла, тражили везе са Србијом. Тако су чинили и други наши у Швајцарској. Да споменемо само Г.Г. Ст. Аћимовића, К. Спасојевића, Јов. Премовића и Ацу Динића.

Као посреднице на кореспонденцији врло су много урадиле Гђа Ружа А. Поповића и гђа пуковника Влајића, које узимају врло агилна удела у свима установама где нашима треба помоћи.

Са крајевима Србије окупираним од Бугара није сени до данас могло доћи до правилне везе, јер Бугари фактички ни данас не дозвољавају кореспонденцију, и акосуи они још у 1916 год. јавили да је кореспонденција са Швајцарском дозвољена. Преговори вођени између делегата Српског и Бугарског Црвеног Крста 1917 год, уз посредовање Интернац. Комитета, остали су без резултата поред свих обећања.