Prosveta : almanah za godinu ...

==

жан и раван такмац, ако као до сада будемо занемаривали материјалну културу своју: Што ћЋе нам значити победа војничка, ако сутра већ почнемо одлазити к њему да купујемо оно шта бисмо сами, само боље оријентисани, могли произвести на дому, и ако целу своју материјалну производњу будемо и даље оснивали само на мишићној снази свог становништва и ни на чему више. Ако наш, боље оријентисани такмац, буде имао у служби свог народа, на један или други начин, милионе и милионе коњске снаге механичке, која је у непрекидном раду дан и ноћ, а ми управимо целу своју народну снагу на политичку литературу и борбу за политичке демократске идеале, чија Ће демократија најзад подлећи; Ако његов сељак буде запрегао у дванајест плугова један трактор и још се господски возио на њему управљајући га, па за дан поорао, и у вече се одморан враћао, колико наш враћајући се мртав уморан с изнуреном стоком за читав месец дана, чија је демократија учинила више за неука проста и сиромашна члана свога“ Онога ће сељак имати, после свог рада, и времена и воље да прочита књигу и новине, да изађе у друштво и изведе своју породицу, а наш ће после мршаве вечере тражити што пре своју убогу постељу, да колико толико прибере снагу за нове грубе, животињске напоре новог дана. Ако радник наше демократије, која брише из круга својих старања материјалну културу као себе недостојну, мора пешачити сатима да би подмирио основне потребе своје и својих, купио одела, хране, набавио лек и т. д, док радник оне демократије такмачеве сврши возом тај посао, без напора и за мање времена, коју ће он демократију и културу којој претпоставити“ Ако поред снажних речних токова, богатих лежишта угља и метала ми пролазимо као покрај мртвих и некорисних предмета као до сада, па као једино добро демократско пружамо својој произвођачкој маси књиге, новине, поуке, декламације, песме, зборове, беседе скупштинске и академске. позоришта и т. д. ми, интелигенција српска, неповратно осуђујемо своје племе на стагнацију и дегенерацију.

Шта у основи, под објективном анализом, садржи у

себи тај кобни став: материјална култура искључује иде-