Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

354 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Из Цариграда, где се налазио врањски Рамиз паша), добијали су врањанци наредбу преко „филибачке“ опшшине: да се дигну против владике; у Врању се знало, да је Рамиз паша у вези са Великим везиром Махмуд Недим пашом.“) — Коме би, данас, дошли до руку ондашњи бугарски листови, видео би, да су бугарски људи и о једном Пајсију писали невероватно претерано. Сва та кампања против грчког владике, доста се брзо лепила за многе врањанце. — Година 1800 шездесетих, извршен је у Врању процес замене старијих врањских, угледних, породица, које су стојале уз владику, новим, младим породицама, које су датирале у Врању из времена око Кримскога рата, па и доцније. Све те нове породице стојале су, према владици, у позадини. Нису имале никаквих, ни моралних обавеза, а камо ли скрупула. А пошто је, већ, на познати начин, биб онако уздрман положај грчких владика, свуда у јужним областима, и у Врању се нашло људи и из старијих породица, који су, у згодном моменту, устали против Пајсија) — Не треба се чудити, што је један од најватренијих поборника, овога доба, за Бугарску Ексархију, био, и по оцу и по матери, чистокрвни Грк, Ваки Христић), рођени брат Апостола-Тоље Христића и Томче Хрисшића-Кичића. Отуда долази и то, да се, доцније, велика већина врањскога света изјаснила за Ексархију, али за српске школе.) На овакав развој овога питања велики је утицај, у Врању,

1) То је син бив. врањског деребеја, Хусејин паше, који је, доцније, живео у Београду, и познат многим београдским трговцима. 2) Сам Махмуд Недим паша постао је велики везир 1870 г.

8) Најглавнији повод да од Пајсија раније отпадну, неке од старих врањских породица, било је Пајсијево држање у Врању, како у матерналном, тако и у моралном погледу.

+, Ваки Христић је био против Патријаршије с тога, што му митрополит Пајсије није дао новаца у зајам ради исплате спахиских тахсиља, због чега је био, већ неколико пута, затваран.

5) Интересантно је, да су се у Врању, међу првима, изјаснили против Патријаршије, и били огорчени њени противници, братства : Еринци и ЦуДФарци. Као што првима и само име казује, Еринци су били, пореклом, из Новопазарскога Санџака, а Цупарци са Косова.

Ватрени припадник Патријаршије био је и Јанићије — Нака Ратајче, терзија. Као таквога, митрополит Пајсије, и "врањски прваци, упутили су га у Цариград, да неке аманете однесе у Патријаршију. Тамо су Наку примили тако индиферентно, и са материалном штетом по њега, да је омрзао Патријаршију и определио се за Ексархију.