Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

400 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

самостално, у пуном смислу српскога национализма. Синод су, у ово доба, сачињавали домаћи свештеници и лесковачки родољуби. Митрополит им је врло ретко и долазио. Вилели смо, да је покушај бугарске организације, у лицу протосинђела Јосифа, да продре с бугарском школом, био само једна немила епизода за бугарску ствар у Лесковцу. У јеку свога напредовања и преображаја, лесковчани су, сву своју пажњу, обратили на своју школу. Поред Хаџи Костића, дошао је за учитеља и Пастас Крстић- Тетовац. По томе је дух српске модерне наставе стално владао у Лесковцу све до његова ослобођења од Турака, 1877 г.

Под утицајем новога доба, и лесковчани су желели да своју школу, што више, развију. Због тога су они тражили једнога, или за турски, или за француски језик, изјављујући да учитеља за матерњи језик имају. То су били Јосиф Хаџи Костић и Настас Крстић.

Врањска Област — Полажући онако много на Врањску Област, бугарска организација је, после постанка Ексархата, развила у Врању још јачу активност. Велике је новце плросула") и употребила је, крајња, недопуштена, средства и методе. Под тим околностима, бугарска организација је заузела у Врању све три цркве, рачунајући ту и Собинску цркву, у коју су врањанци ишли, и стекле се, онамо, тешке прилике по свестан део врањскога хришћанског становништва. У томе се дошло дотле, да су се врањанци, који нису хтели, да их обслужује ексархиски свештеник, почели своју децу крштавати у кућама, и почели се и венчавати у својим кућама; мртваце своје опојавати под ведрим небом, и, ради пријема причешћа, одлазити у Преображењску цркву).

5) Белешке Томе Кусаковића: „Големе паре врљише Бугари тага из Цариград. Топчилешта отвори своји сандуци добро. И у Врање допреше теј паре“. Мени лично, далеко после ослобођења Врања, причао је пок. Ђела Џипковић, који је био противу грчких владика, аза српску школу, да му је, у ово доба, један од врањских трговаца, шетајући се једнога дана, спустио у џеп од џакшира 10 наполеондора. А цело Врање је знало како је био честит Ђела Џипковић, и како никада није говорио неистину.

8) На пр. Грк Тоља, три дана је лежао несахрањен; Катерина, жена Хаџи Василија Погачаревића, с тога што је била Берка кумановскога иконома и снаја Погачаревића, два дана, и то мес. јула (1874), лежала је такође несахрањена. — Ексархисте нису допуштали, да је у цркви опоју патријаршиски свештеници. И дошао јој је отац из Куманова са 18 свештеника, које је из села уз пут до Врања позвао, и опојали су је под ведрим небом. — Исто.