Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 31

будио Бугаре који су живели у Русији и Румунији.) Претеавости Венелинове о величини бугарског народа у Турској рло су повољно утицале на-бугарске колонисте, који су живели у Москви, Одеси, Кијеву, Болграду, Кишењеву, Букуешту, Браили и другде. Под утицајем тих ласкавих речи о угарима, и отпочела је њихова просветна акција. У тој акцији прво место држе бугарске колонисте у Москви, Василије Е. Априлов и његов пријатељ Гиколај Палаузов „натурализиранђ вљ Русип>). Априлов је био родом из Габрова у Бугарској, а Палаузов је био члан Одескога Комитета“). Априлов и Палаузов су створили прву бугарску школу модернога метода Бе Ланкастар у Бугарској и то у месту рођења Априлова, у Габрову. По једнима, то је било 1835, а по другима 1836 год“) MH Габрово је брзо постало жижа бугарске народне просвете. Априлова и Палаузова, сама бугар.

O ~

O)

OJ

телигенцију и ондашњу некретичну руску науку. Много је онда младића из Бугарске било доведено у Русију на школовање (//epuojJ. cducaHie KH. XVIII с. 444). — По томе, Венелин за Бугаре има друго субјективно значење, на супрот „ненаучних и некритичних му истраживања“ Д-р Ив. Д. Шишманово (АБСбр. МТ, Книж. Одблђ с. 32). Бугарски писац Д. Матов (Месбр. ХИ, Книж. Одфлљ с. 12) пише о Венелину и ово: „Че нађсетнђ Венелинђф нито е знаелђ достатљиио бљлгарскитђ наречил, са които дава често сволта безапелапиона присђда нито е столл на висотата на сљврђменната нему славанска филологил колта хвана корени в Русил Bb лицето на Востокова, Калаидовича, Боденски идр.... „Венелин импонираше сљеђ своето име сљеђ сволта иронил, ала сашто тљи сђ натрупванђ много материалђ конта едвамљ можеше да баде верно ошћнен отђ единачни тогавашни писатели вљ Бљлгарил, като о. Неофита...“

5 По Венелиновој агитацији, први је по јужним областима путов:о руски консул Рачински; он је оданде одвео доста младића у Русију на шкоповање. Тада је у Русију одведен и Ђорђе Дингов Лржиловић, кога ћемо доцније наћи где |путује по јужним нашим областима и распростире бугаризам. Држиловић се зове по селу у Оридској Области. |

3) До Кримскога рата, сва бугарска интелигенција била је већ заражена шовинизмом (Мемоари Садик паше Чајковског — Мебр. Х, с. 443). Свуда је онда по Бугарској приповедано: да су стари Грци и Маћедонци Александра Великог били Бугари; да (сви) „Древни п нови народи са чисти славани“ (Мебр. ХЛ, с. 415) и т,Д. и т. д.

5) Овај бугарски комитет у Одеси био је револуционаран, а у Цариграду је, његов главни стуб, Палаузов, препоручивао Бугарима да се на миран начин реши народно дело и да се Бугари помирљиво држе с Турцима. (Мебр. Х, с. 452 и др.

5) У Период. Спис. ХХМ и ХХМЛ, с. 21. забележено је да је та школа отворена 2 јан. 1885 г., а MB. Јагић (на пом. м. с. 447) као отварања ове школе наводи 1836 г. — Др. Ив. Д. Шишманов (АБСбр. М]!, с. 86) паводи годину 1836. Отворена је 2 јупа 1825 г.