Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

7 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

да шампосаме поне наш нужднљ, насадашно наше состодлние: мм смо извљетшни отдавна, да сте ваше сгателстшво составили у вашу державу превасходну книгопечашнло, пи да су векб налцампалисе 85 неп неколико и на наш Болгарски азикб книге, будуки да смо извљстшни и о том, чшо сте ви велики ревнители и лобишели и како шцо желаете благополушиа U Просвљицен:л своего народа, тако исто лако единовљрни желаеше пи нашего Болгарскаго, молимо да благоизволите, да нам облвиште, можемо ли нашампаши за скоро нљкуг книгу у вашу книгопечашнло : †прочемђ засвидђтелствул нижаишее (или глубокое) мое кђ вамђљ високопочитанје, оста: благонадежденђ.

Вашего Весокопочитаемаго ми С!ателства покорнљишпи рабљ“.

(Неофишо Рилскип)“).

Међутим, и ако је прва народна бугарска школа отворена и примљена с великим одушевљењем, Бугари се дуго нису могли да ослободе грчкога утицаја у школи, и грчке просвете уопште. МИ ако су до 1845 године својом школом Бе Ланкастр покрили многе главне градове, велики број градова је, и после овога времена, задржао грчке школе и грчки језик у школама манаст. метода. Грчки утицај у Бугарској, у овом погледу, био је још толико јак, да је било градова, који су трчке школе задржали све до свршетка Кримскога рата, па и после овога рата) У многим школама и Бе Ланкастра метода учило се и даље грчки. У односу на употребу грчкога језика у новим школама водила се међу самим Бугарима врло жива и дугогодишња полемика између Априлова и Рајна Поповичаз). У току те полемике пало је више предлога. Било је

у (мСбр. МТ, с. 476); — Пер: Спис. г. МТ, с. 18 и др.

2) В. Јагић, на пом. м. с. #48; — Д-р Ив. Д. Шишманов (АБСбр. МТ, с. 83) и др.

8) Мебр. Х,, с. 595—6:9, 654, 660 и др. — Период. Спис. ХХМ с. 48: Д-р Ив. Д. Шишманов, Константин Г. Фотинов, Н. Рилски, Рајно 110Пович, паи сам Априлов. В. Новине Читалишта Београдског Г. 1847 с. 101, 388: Димштрев писмо по народно пробуждањње. У Србским Новинама г. 1849 с. 139 има допис из Рушчука о томе, да су Рушчучани позвали грчко! учитеља, „Ови грађани још једнако не могу да се окане од, вештином калуђерства, омиљеног им језика грчког. Жители Рушчука намерни су децу своју васпитавати, и позвали су на тај конац за учитеља неког Ђорђа Ћоридиса Грка, који, што је најнужније, ни бугарски не зна. Јер код нас су добри учитељи редки и више нешто значе него да би сами били „воспитатели младежи“; — Србске Новине г. 1850, с. 54. „У Цариграду распра између грчких