Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

836 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Бугари су 1841 г. добили у Цариграду своју прву штемпарију. Највише труда око тога уложио је К. Огњановић. И прва бугарска књига, штампана у Цариграду, г. 1843, „УЛшнш Крино“, је дело Србина Константина Огњановића. Прву цркву у Цариграду подигли су Бугари 1849.; првога епископа су добили 1850 г, и њихово црквено питање већ је, г. 1851., Русија истакла пред европску дипломатију.

Као што се види, Бугари су се национално почели изражавати тек од половине Х]Х в. и то више по околностима. које су настале, независно од њих: У доба општега превирања прилика у Европској Турској; у инаугурнисању нове ере за хришћане у Турској, и по општем њиховом такту у трговини и полиРичком положају, по реформама и привилегијама, које су биле дате православним хришћанима, као и подизањем општега благостања.

Још око 1800 тридесетих година, у Цариграду се населио велики број Бугара из унутрашњости. Између осталога, тамо су Бугаре упућивале и нове трговинске и индустриске прилике у оним странама турскога царства и

влашки“. У новој школској згради, подигнутој више прилозима бугарских трговаца (хоће рећи трговаца Бугара), у партеру је била влашка, а на спрату грчка школа. „За беогарска ншто дума ставала“. Још горе је било по селима око Силистре; свештеници су служили влашки. |Автобиографна Р. И. Блљекова — МСбр. ХМШ с. 576). — Цариградски ВЂстникљ 1859. „Башинљошт нашљ езикб. Не са е изминало много врбме, отђ какђ вБ ученљић ббхми грвцњг и се срамувахме да се нарђчемђ бљлгарвг; HbIli Ca yudXMbi Ha TpbIIKbIH изикђ и не погледахме никакђ бљлгарскњи; ВБ пишахме и са отписвахме на грцкњи, зацото намђ идеше по-лесно а бљлгарскњо знаахме самљ-тамђ, да говоримљ, квлкото бЂхме научили отђ балцитћ си. Оцеи до днесљ има такљеваго учени на конто астрђббвали вђшо да напишатљ бљлгарскњи, тб го нареждатљ испрвомђ грбикњ! а сетњђ го прбвождатљ на бљлгарскм, зашото не могжтђ да си изрекхтђ мљгелитђ на башцинљ езикђ, то шце рече: че да пише или да списва человђкљ на едивљ езикђ, требува да го е училђ доста врбме, и да го познава много добрћ. „Бљлагарским прбгледљ г. V кн, 1Х—Х с. 165. „Наченки отљ руско влинние“. Њугарска деца у школама у Устову (Ксанти) ни 1860 г. нису знала читати ни славјански ни бугарски (Д-р Ив. Д. Шпшманов, АБСбр. М! с. 332. Louis Герет, бележи да је још 1885 г. налазио у Софији људе, Бугаре, који су бугарски писали грчким писменима. Из Софије пишу, 19 марта 1859 г. „Скоро ће се овде градити девојачка школа, а сада се девојчице уче у приватној кући.“ (Србске Новине г. 1859 с.151). Исте новине, на истој страни, донеле су и ову белешку из Софије: „Из Софије, пак, пишу истим цариградским новинама (Пресд' оријан) ово: У Софији је заведена, има 17 месеци, за мушку децу школа. Школа ова како је заведена, и ако је имала све шта јој је требало, мало да није дотраjana... Jlo 1858 г. школско предавање овде није било подпуно“. — „Женска школа у приватној кући издржава се још богатим људима".