Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ и политичке пРИЛИКЕ 39'

· бугарски народ познат још од Ноја; да су Перикле, Александар Велики, Цезар и др. све сами Бугари итд. и т.Д.

Али, за један онако сложен посао, као што је препорођај једнога народа, а под околностима под којима се развијао и спроводио, препорођај бугарског народа потребно је било ин многостручности. Велика већина без стручне спреме и без стварнога, темељнога образовања, а под утицајима византискотурске културе у Цариграду, Пловдиву и др. местима, успособљена за практичне, материалистичке и субалтерне послове по појмовима на Леванту, бугарски дејци у Цариграду до виртуозности су показали способности у хватању веза са турским и другим управним круговима; сами су поседали многа важна места у државној управи; одржавали везе са Патријаршијом, а жалили се и плакали код европских заступника у Цариграду и њихових консула по унутрашњости на Патријаршију; пласирали своју децу у разним школама и колеџима и т. д. Брзо, после половине Х]Х в., почела се осећати у Цариграду и супер продукција овако образованих бугарских људи. Од Порте и Патријаршије и од Амбасаде Русије, па до најнижих надлештава, пласирани су полако, сви ти људи. Њих ћемо наћи као јевтине и бесплатне заступнике разних кућа и градова из унутрашњости. А нарочиту су пажњу били обратили на наше јужне области. У доба врло слабе писмености и свештеника и трговаца из унутрашњости, они су свакоме од њих нудили услугу, натурали се и писали им, и подметали, бугарски. Па, ипак, главни ијавни њихов посао у Цариграду и у земљи, већ око половине ХЈХ в., био је школа пи црква. Нема сумње да су по импулсу и упутству какве умне главе и моћне руке, најјаче организовали рад на црквеном и школском питању у унутрашњости царства. Налазећи се на онаква два главна извора у Цариграду, с турским управним круговима и руском дипломатијом, први од балканских Словена билу су Бугари, који су осетили благодати турских рефорама, које су биле обећане хришћанима, а које, у извесним крајевима јужних српских области, нису биле никако ни уведене. Налазећи се на тим изворима, они су биле посвећени и у све намере и методе руске и европске дипломатије до крајње суптилности. Према томе су удешавали и ток своје националне радње, школе и цркве.

Све се ово, пре но што је и почела друга половина XIX B., jacHo видело у Цариграду и осетило и у унутрашњости царства. Заузимање руских Словенофила и руске дипломатије