Prosvetni glasnik
6
ПРОСВЕТНИ глдсник
ИЗЛЛЗИ ДВД П "Т сваког месеца у свескама од 3 и внше табака. Претплата се шпље управи Дрјкавн&уШтампарије, ЦЕНА ЈЕ : ЗА СРБИЈУ 12 ДИН., А ЗА АУСТРО-УГАРСКУ 15 ДИН. НА ГОДИНУ ^ а руКОПИСИ УРЕДНИШТВУ. II СВЕСКА 1. ЈУНА 1880, Г. ГОДИИА I
Р д с п и с у. МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОС,ЛОВА СВИМА ВИШИМ ГИМНАЗИЈАМА, РЕАхДКАМА, НИЖИМ ГИМНАЗИЈАМА, ГИМНАЗИЈСКИМ РЕА^ЛКАМА И ВИШОЈ ЖЕНСКОЈ ШКОхЛИ
Госиодине диренторе, Према закону који постојп имади бисте ми на крају ове школске године поднети изнештај о цедокупном стању школе којом управљате. Колико ради потпуности тога извештаја, толико и ради лакшега прегледа материјалног и моралног стања сввју средвих школа, виших и нижих, нашао сам за потребно обратити вам пажњу на неке нарочите тачке, које вам се ниже саопштавају. Ви ћете у договору са проФесорским саветом и с погледом на питања која су обухваћена овим расгшсом поднети овамо свој годишњи извештај о стању новереног вам завода најдаље до 20. Јула ове године. И то: 1. Јесу ли сви предмети предаванн у границама наставног плана и по програмима, које је имао прегледати проФесорски савет у почетку године, и ако нису, који нису, и зашто? 2. Кад је који предмет свршен, и шта је после тога рађено ? 3. Да ли се савет проФесорски у течају године бавио каквим општим или специјалним питањем о настави и којим по имеице, и како га је расправио? У изводу треба саопштити саветска решења о томе. 4. Да ли су се учеиици жалили ва тешкоћу ког предмета; зашто се ти предмети сматрају за тешке и чиме бп се то отклонити могло? Те по томе, којп се предмет сматра за пајлакши и по чему? 5. Јесу ли свн наставници предавали ио ручпим штампаним књигама, и покојима? Ако нису иредавали по ручним књигама, то зашто? Који су предмети диктирани, цели или у нојединим деловима, и од колико је табака диктандо? Бо ком је писцу диктирано ? 6. Колико је недељно (илп месечно) писмених задатака задавано ђацима и из којих нредмета? Неке до кажнијих задатака у извешгају напоменути.
Јесу ли дотични наставници исправљали те задатке и на који су начин ђацима поправке саопштавали ; а ако нису, зашто? У опште је ли у погледу писмених задатака вршен распис од 19. Децембра 1800. год., Бр. 3712 („Школски зборник" стр. 131.)? 7. Да ли је при предавању Науке Хришћанске опаасан уплив њен на дух и морал ђака? Ако то није постигнуто, шта је сметало, и шта би ваљало чинитида се пастава у Хришћанској Науци поправи? 8. Је ли учење Српског Језика имало каквих особитих тегоба и због чега? Шта је у том погледу предузимано и с каквим усиехом, као и шта би се још могло учинити, те да се бољи иапредак у Српском Језику иостигне ? 9. Какав је успех у предавању Народне и Опште Историје? Којим се ручним књигама ученици у том предмету служе, и колико је дотични наставник обратио пажње на културну страну дотичних епоха, нарочиго из Народне Историје, и којим се делима у том погледу (да ли и народним песмама) помагао? Осим тога нека дотичии иаставиик, а и савет школски, кажу своје мишљење: да ли би и у ком размеру ваљало чинити какве измене у наставном плану за предавање Историје, а особито у нижим гимназијама? 10. Какве би важније појаве и примедбе дотични наставници а какве савет школски имали да означе у нредавању страних језика? Да ли се у предавању тих језика више баве теоријском или практичном паставом? — ( Само за ввлике гимназије и Реалку). Како у том погледу стоји с успехом из старог (латинског) а како из нових језика у вишим разредима гимназпје (Реалке), и да ли у последњем разреду наставник настојава и живим практичним говором са ученицима из нових језика добити какве резултате? На послетку, да ли би и какве измене наставног плана ваљало учинити у предавању страних језика?