Prosvetni glasnik

ПОВОДОМ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА У УСТРОЈСТВУ ВЕЛИКЕ 1ВДОЛЕ

Господин миппстар просвеге и црквенпх послова сировео је савету Велике Шиоле нзлепе п допупе злкона о устројству Велпке Школе од 25. Јануара 1880. овпм писмом: *) „Госиодине Ректоре, Као што сте из званичних новина видели, Народна је Скупштипа решила и Његово Височаиство Кназ потврдио је закон о измснама и Доауната у устројству Ђсликс Школе, којп вам се овим па извршење доставља. Ове измепе п допуне вреде од 25. ов. м. Њима се у досадањем уређењу Велике Школе уводе понравке, које су се у течају времена и према напреднпм нашим приликама показале нужне, те да се што скорије добије у материјалпом и умном иогледу довољпа припрема за оиај велики и жељпо очекивани тренутак, који ће у духовном животу српскога народа обележити нову епоху напрзтка и славе, када ће се отворити у Београду српски унпверситет, сведок и јемство, извор н средиште пунога и самосталног културног и умног развитка народпог. Очекујући тај сретпи тренутак, коме се сви скоро надамо, влада Његовог Височанства Књаза држала је да ће бити добро и за постављени задатак корисно, да се још сада према скромним средствима којима располажсмо, уведу у уређење Велике Школе законодавннм путем измене и донупе којима ће се академијска пастава по Факултетима знатно у правцу веће стручностп појачати. Овим поправкама уједно ће се олакшати пачин, да се администратпвнпм путем по договору пзмеђу мипистра просвете и савета Велике Школе према годишњем одобреном кредиту от^орају пове катедре, као и да се истим начииом могу поједине науке или гране лаука по Факултетпма ироглашавати за обавезне или необавезне, како се то према нотреби университетског образовања и с погледом на цељ Факултетске спреме за разне грапе државне службе буде нашло за добро. Молим вас, г. Рекгоре, да бисте овај закон изволели прописаним начином саонштити савету Велике Школе, те да се по томе учини што треба за извршење оних одредаба и мера које се њиме уводе. У том смислу а нрема одредбама § 9 и § 13 у вези са прелазним наређењем истога закона очекујем дотичне предлоге савета Велике Школе. Међу тим држим за нужпо још сада свратити пажњу Савета на паређења § 9-а, која се тичу пре-

давања Францускога језика и литературе за све Факултете, и латинског језика за правни Факултет. И ако се новим закопом одређује обавезно слушање Француског језика и литературе само за оне учеипке ма ког Факултета, који бп нрилпком униса изјавили, да желе тај предмет обавезно слушати и из њега пспит полагати; опет стоје јаки разлози, да се тај језик с лптературом још за неко време нредаје у нашој Велнкој Школи обавезно ако не за све, то на сваки пачин за философски Факултет, и нарочито за историјско -Филолошки одсек, а ако је могуће и за правни Факултет. Познато је да је тек пезнатан део паших ученика могао до сада иоказати неког успеха у учењу Француског језика у гимназијама, иа и исиити нрелости не могу много овом недостатку помоћи, пошто се тај језик по садањем раснореду предаје само у трп виша разреда гимназије, те се прпближно може рећи, да се већи део ученика који свршују гимназију, као и опих који су сада у Вел. Школи, једва за најнужнпју књижевпу потребу могу служити једним страпим језпком, а по пајпре пемачким који се предаје и у нижим и у вишим гимназијама и реалкама. Изволите, г. Ректоре, ову ствар изпети пред Академијски Савет, те да он искаже своје мишљење о томе: да ли би према приликама за научно образовање наших Факултетскнх капдидата за државну а нарочито за проФесорску службу ио средњим школама било корисније, да се слушање Француског језпка и лптературе задржи у Великој Школи још неко време обавезно за све, нли за иравни и философски или само за овај носледњи Факултет. Том прпликом саопшгпћете Савету, а својим начином даћете на знање и ученицима Вел. Школе, да сам ја намерен од пове школске године нојачати предавање Францускога језика у гимназијама, и прошириги га тако, да се почне са III разредом. Услед тога јављаћесесве већа потреба, да се за проФесорску службу по средњвм школама траже кандидати који би Француски добро разумевали. Уз то ваља имати на уму и одредбу чл. 5 закона о проФесорскпм испитима за средње школе, где се наређује, да је сваки кандидат дужап пред нспигиим одбором најпре доказати, да се за књижевиу потребу добро и лако служи бар једним од главних сграних језика, међу које долази Француски, и да ће оиај кандидат имати прече право на празно паставпичко место по

") Писмо оао штамаано је у аСЈ пским Новинама«,