Prosvetni glasnik, Jun 16, 1880, page 39

131

Димитрија Нешића, Косту Алковића, Карла Арена, Стојана Новаковића, Димитрија Стојановића, Јована Туромана, Милана Кујунџића, Симу Лозанића. Светомира Николајевића, Платона Кулаковског, Др. Лазара Довића, Љубомира Клерића, и суилента: Милана Андоновића; Секретара I класе министарства иросвете и црквених послова, г. Стевана Д. Поповића; Директора гимназије београдске, г. Јована Ђорђевића; ПроФесора Учитељске школе, г. Др. Војислава Бакића , и ПроФесора Реалке , г. Васу Давидовпћа. У иоменутом акту наређује се, да Одбор има изабрати између својих чланова комисију, којој ће бити задатак, да изради иредлог за ближа лравила за полагање тих испита. IV НЕКЕ РЕФОРМЕ V ПРУСКИМ ГИМНАЗИЈАМА И РЕАхЛКАМА До сада су гимназије и реалке трајале 8 година, а сад влада ирусва намерава да заведе и девету годину. Ово ће бити тако, што ће се и четврти разред (Тег(да) поделити на две године, као год што је подељен пети (8екиш1а) и шести (Рпта) на 'две године учења. (Свега разреда броји се само шест, од којих нижа три трају по годину, а виша три ио две године дана). По новом распореду нема никакве разлике у предавањима I, II и III разреда између гимназија и реалака. Тек од IV разреда деле се тп заводи, јер у гимназијама отпочпње се учити грчки, а у реалци енглескп и математика (јаче). Досад је грчки језик почињао се још у III р. за то ће му се од сад одређивати још од IV р. више часова. С тога је управо и подељен тај разред на две године (млађу и старију). У реалкама ће се латински језик од сад учити много јаче у свима разредима но до сада. И у V и у VI разреду биће по шест часова недељно. До сада се латпнски језик у пруским реалкама учио доста овлаш, само као нека припрема за Француски и енглески језик, а од сад ће му се давати већа важност у ирилог Формалног образовања духа.

V

ИСПИТИ ЗРЕхДОСТИ 1879. г. у ПРУСКОЈ У Пруској има 245 гимназија. У 236 гимназија држати су прошле године испити зрелости. Пријавило се беше 3550 ђака. Од тог броја одступило је од исппта 367, одбијено је 117, а 3066 полагало је пспит. (На 100 је дакле полагало испит 86,36). Од овог броја положпло је испит њих 2845, а није иоложило њих 221. Узраста су били овог: 14-рица испод 17 година, 164-рица од 17 година, 521 од 18, 763 од 19, 708 од 20, 675 од 21 године и преко тога. Од ових који су положили испит зрелости 2474 отишло је на университет, а 371 на друге радње и стругсе. У теолошви Факултет отишло је 444 (и то 338 на евангелокн, а 106 на рнмокатолички), 822 у права, 34 на државне науке, 576 на медицину, 437 на Филологију и философију и 161 на математику и природне науке. Кад се упореди 1879. година с 18 78. годином онда излази, да је исиит зрелости положило 1879. г. 130 њих више но 1878. г. Реалака првог реда у Пруској има 84. За испит се пријавило беше 865 ученика. Испит је иолагало 715, 33 су одбијена, а 117 њпх 'одступили су сами. 678 положили су пспит зрелости, а 37 није. Узраста су били: 35 од 17 година, 144 од 18, 202 од 19, 156 од 20 и 136 од 21 године и више. На университет је отишло 333, у војску 40, у рударску струку 84, на поштансву, шумарску и поресву струку 134, на економију и индустрију 72. Спрам 1878. г. положило је ове године испит зрелости њих 16 више. У реалкама с 9 разреда (9 година учења) било је пријављен 21 ђав за испит, а16је испит положило. У реалкама другог реда пријавила су се за пспит 34-рица, а 27 њих испит је положило. VI ЈЕВРОПА И ШКОгЛСКА СТАТИСТИКА Ево како данас стоји са школском статистиком у већим државама јевропским :

СТАНОВНИКА

ИМА ШКОЛА

ИМА ЂАКА

У Немачвој на

42,727.360

60.000

6,000.000

7)

Францусвој

36,905.788

71.289

4,700.000

п

Шпанвјп

16,800.000

29.038

1,600.000

Ј?

Енглеској

33,806.419

58.075

3,000.000

»

А'устро-У гарској

37,350.000

29.267

3,000.000

п

Италији

27,769.475

47.411

1,900.000

п

Русији

73,643.627

32.000

1,100.000