Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈ Г. МИЛАНОВЛЧКЕ ГИМНАЗИЈЕСКЕ РЕАДКЕ

и којима се већ бави. Ово ће већ морати п бити с онима, који су обавезни да иолажу и који положе ироФееорски испит. Колегијум је слободан изразити своје мишљење, да је од гимназијских реалака несразмерно мала корист према трошку на н.их и према уложеном труду наставничком. Факат је, да су оне слабо посећене с тога, гато из њих није отворен пут на вигае страна, као што је отворен из нижих гимназија, и што према томе имају малу вредност и у очима ученика и у очима родитеља. Што се тиче наставника, за њих је још већа штета, што се ни један не може бавити целим својим предметом или групом, те се јако оназађују. Колегијум п мисли, да су гимназијске реалке само ирелазни стање на ниже гимназије и реалке (са 4 разреда). На основу тога еавет мисли, да би већ требало приступити томе, и где год се не мисли иодићи

нижа гимназија или реалка, да се гимназијске реалке укину. Што се пак овог места тиче, колегијум мисли, да је неопходно овде подићи или вижу гимназију или реалку. Разлога за то има више. Једанјетај, гато је овај крај и онако понајвећма запуштен. Други је, што је људима овога краја, већином сиромашнима, тешко шиљати своју децу да настављају науке у другим местима; а не видећи од два разреда никаквих плодних иоеледица, слабо и дају децу у ередње заводе. КБр. 59. 5. Јула 1880 у Књажевцу. Застуаник директора ирофесор, Живојин П> Сими+1.

1

ИЕ 3 В Е ТТТ Т _А. Ј" ЗАОТУПНИКА ДИРЕКТОРА Г. МИЛАНОВАЧКЕ ГИМНАЗИЈОКЕ РЕАДКЕ 0 СТАЊУ ШКОЛЕ ЗА 1879-80 ШКОЛСКУ ГОДИНУ

Госиодииу Министру аросвете и цјж . дела, Према распису г. министра просвете и црквених дела од 17 Маја ов. год. Бр. 2273 част ми је поднети ово извешће, у коме су одговори на сва постављена нитања, која се на оваке заводе односе. Сви наставни предмети предавани су по програмима а у границама наставног плана. Програми су прегледани и они немају нигата особено. Предмети су тако распорећени били с њиним материјалом да су ири свршетку школске године још једпом утврћени и поновљени у главним цртама, тако, да су деца за испит спремна била. Савет ове гимназијеке реалке није се бавио званично никаквим специјалним питањем о настави, нити су она у шорми регаења расправљана. Онако међу собом обавештавали су се наставници о многим ситнијим, ма врло важним питањима из наставе, као : „учењем на памет", „давањем кућевних задатака", „задавањем из књиге" и т. д. Но ова су питања од мање вредности и познатија

су да савет не налази за потребно, да даје на њих одговор. 0 тешкоћи предмета имало би се много гато шта рећи. За еада нека ми је дозвољено да споменем само оно, што је у истини било. Тако ученици и I и II разреда жалили су се на тешкоћу „науке хришћанске". На оетале предмете, кош еу одиста куд и камо тежи, нико се пожалио није. Ово је очевидан доказ, да би други предмети ђаци^а још тежи били, да није од стране дотичних предавача чињено сво могуће и улаган огроман труд, те да деци не падну ови предмети одвећ тешки. За што им је пак „наука хигаћанека" тешка била, о томе ћу бити слободан да проговорим малко ниже, онде, где се питам да кажем : „Какав је уплив опажен од науке хришћанске на дух и морал ђака — Из овога очевидно је, да се не може казати, који је предмет најлакши. Не може ее казати за то, што сва деца нису подједнако гаколована, т. ј. код једног учитеља, ни кроз једнаке прилике прогала; а с друге стране опет и за то, гато вегат и вичан настав-