Prosvetni glasnik

392

научнА хр

о н и к А

Вчдили смо, како површина земљина најпре упија апсорбује сунчеве зраке па их после опет испушта, зрачи, те њима загрева околни ваздух. Од количине упијених зракова у земљиној кори , зависпће у опште температура земљишта. Земља се у опште брже загрева но вода, а влажна земља опет слорије но сува; у пустињама где земљиште саставља сам песак, може да достигне топлота до 50 — 70 целзијевих но опет није ништа ванредно ни то, да је ноћно лађење после тако врелих дана толико, да се караванима смрзне вода у судовима. Температура земљишта зависи и од других околности. Земљиште обрасло биљем лади се ноћу јаче него голо необрасло земљиште. 'Го долази отуда што бил,е по целој својој површини испарава; сви делови биљке зраче топлоту, а тиме се земљиште у којој су врло много лади. Тако се дешава за 10 ниже по што је температура околног ваздуха. У малој дубини у земљи могу се опазити све оне промене у температури, које се опажају и у ваздуху; што дубље улазимо у земљу, та зависност од снољашне темпратуре све .је мања тако да се на дубини од 1 метра већ не опажају дневне промене температурске. Кад се спустимо на дубину од 20 метара онда се непримећу.ју нп годишње промене температуре; ту је температура једнака зими и лети. У подруму звездарнице париске од 1671 године температура се никако није изменила; термометар за сво то време више од 200 година) у свако доба године показује сталну температуру од 1 1.82° Но дубина у којој остаје температура стална зависи још од топлотпе спроводне моћи самог земљишта и од температурске разлике најтоп.шјих и најхладнијих годигањих времена, и с тога је та дубина сталне температуре све већа што више идемо према половпма. Но кад се спустимо још дубље у земљу температура не ће више остати стална, него ће шта више расти и то доста правилно а из тога закључујемо да на извесној дубини, земљина чврста кора прелази у течно зажарено стање. Опитима је доказано, да се за сваких 30 метара дубине температура повиси за 1° целз. Нас се на овом месту највише тиче горњи слој земљине коре, на који упливаше температура околног ваздуха. До те дубине обично допиру сви наши усеви те да видимо у каквом односу стоји сгтољашна температура са том унутрашњом у извесним случајевима Питање је овде о томе: да ли снег чува усев од мраза и ако чува до ког степена? Ово су заиста питања од врло вел ике важности за пољску привреду која су до сад врло често доста криво схваћеиа. Већина практичних пољопривредника мисли, да кад су преко зиме нихова поља нокривена снегом до неке извесне висине, да онда и најјачи мраз неможе ништа наудити усеву који се испод снега налази. Ми ћемо сад пока-

зати како то није истина. Највећи доказ за то тврђење дају нам врло занимљиви опити, које је пре кратког времена извео чувени Физичар Бекерел у париској ботаничкој башти (ЈагсЈгп Ае Р1аи). Бекерел је хтео тачно да испита, до ког степена упливише ваздушна температура на температуру у у површној кори земљиној; и то према томе да ли је земљиште обрчсло биљем или је голо и да ли је покривено снегом или не. Он је то испнтивао нарочитим, за то конструјисаним термометром. Наши.м читаоцима свима без разлике познат је терометар и по облику и по величини. Они ће сами знати да је врло иезгодно таку справу зикопати у земљу и у исти мах опажати поједине промене у темпаратури, које се збивају у земљишту око термометра С тога су и досадањи податци о тој ствари врло несигурни и иетачни. Ту незгоду уклонио је Бекерел тим што је направио нову врсту термометара: елсктрични термометар. Ова проста а у исти мах и врло згодна справа заслужу.је да се боље са њом упознамо како би сама ствар била разумвљивија. Познат је у физици Факт, да кад се два метала разне природе (на пр. бакар и гвожђе или антимон и визмут) залеме , па се после на залемљеним местима разно загревају, онда се у њима рађа електрицитет. Исто тако узео је и Бекерел две металне жице (једну од бакра а другу од гвожђа) и на крајевима их је залемио једну с другом. Та места., где су жице залемљене оставио је Бекерел тако непокривене (неосамљена) а остали део жице омотао је свилом или гутаперхом те их тако осамио. И кад је сад та залемљена места разно загрејао, појавила се у жици струја електрична која је у толико била јача, у колико је већа разлика била у температури. Кад су оба залемљена места подједнако загрејана, онда на мах престане електрична струја, Но да би могао мерити јачину струје која се у жици јави н да би у исти мах дознао разлику у температури, он је једну жицу (бакрену) омотао око ма гнетске игле која се слободно креће на свом ослонцу и својим крајевима обилази по кругу подељеном на степене. Бакрена жица обавије се око магнетске игле тако да њен правац иде са југа на север т, ј, исто онако, као што стоји магнетска игла кад је у миру. (паралелио са нормалним правцем магнетске иглеј. До год је у оба залемљина краја жице температура једна иста, дотле се у жицама нерађа електрицитет, дотле и магнетска игла једним крајем показује север а другим југ. Чим иостане и најмања разлкка у температури на земљиним местима оне две жице одма се у њима јави електрична струја која сад обилази око магнетске игле. Но кад електрична струја обилази око магнетске игле, онда та игла скреће са свог првобитног правца