Prosvetni glasnik

93

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРООВЕТНОГ САВЕТА

743

Записник Главног Просветног Савета

САСТАНАЦ: 1 ј ХХ 1У 28. Октобра. 1881. год. у Београду Били су : предредник др. Ј. Панчић. Редовнп члановн : СЈт. Марковпћ, II. Срећковић, арх. Дучић, др. Л. Докић, Св. Милосављевић, др. Ј. Валента, М. Миловук и др. В. Бакић Ванредни чланови : Ј. 'Гуроман, Б. Тодоровнћ, В. Каркћ, А. Николић и X. Тешић. Привремени деловођа Ст. Д. Поповић. I Прочита се загшсник 73. састанка. Савет усваја. II Министар пр .ЈСвете и цркве их послова, писмом својим од 22. Октобра о. г. ПВр. 7701, спроводи Оавету на мњење: има ли г. Ј осиф Овобода квалиФикације за предавача музике у нашим средњим школама. М. Милоеук изјавл,ује, да му је познато, да г. Свобода свира клавир, виолину, виолончело и контрабасо врло добро и с листа. Савет, ношто је размотрио иослата документа и на оспову изјаве М. Миловука, одлучује, да г. Јос. Свобода има врло добру квалиФикацију за учитеља музике. III Миниотар просвете и црквених послова, писмом својим од 23. Октобра о. г. ПБр. 7690, спроводи Савету на оцену приповетку : «Уз р-девојк а«, коју је превео г. прота Жив. Јовичић. Савет одлучује, да ту . приповетку ирегледају: Св. Миколајевић и Андра Николић. IV Министар просвете и црквених послова, иисмом својим од 23. Октобра о. г. ПБр. 7717, упућује Савету на оцену књигу -пИсторија. Свега« од г. Петра 11икетића. Савет одлучује, да се умоле г. г. Ј. Ђаја и др. Ник. Ј Петровић да ту књдагу нрегледају и оцене. V Министар просвете и црквених иослова, писмом својнм од 24. Октобра о. г. ПБр. 7728. спроводи Савету на оц ;ну руконис г. Тасе Богдановића : »Уаоредни Земљоиис«. Савет одлучује, да ово дело прегледају г. г. Вл. Карић и Јов. Ђорђевић. VI Мннистар просвете и црквених послова писмом својим од ,7. Октобра о, г. ПВр. 7740 спроводи Са-

вету кривицу г. .Бубомира Павића, учитеља основне школе пиротске, Савет упућује то дело дисциплинском одбору. VII Прочита се реФерат г. М. Валтровића, проФееора Велике Школе, о »Систематичном теоретично-практичном настављењу у геометријском цртањ.у" од г. Јов. Дерока. Тај реферат гласи : „Главном Просветном Савету »Оистематично теоритично-практично настављењс у геометријеком цртању за ученике нижих разреда Гимназије и Реалке«, од господина Јована Дерока, проФесора овде, по замишљају и склопу своме, одговара намени, обележеној самим писцем. Искључив у својим излагањима сваки математички доказ, свако израчуњавање површина и тела и науку о пропорцијама, оно се бави чисто конструисањем геометријских облика у равни, у цељи упознати ученике најпре са елементима геометријског цртања, па онда са склапањем тих елемената у сложене Фигуре од правих и кривих линија, какове се врло много као шара примењују у разним индустри.јским и техничким радовима ; а према мети својој, оно најприличнијег места има у првим разредима гимназија и реалака, пошто у неку руку, са стране конструктивне, може да послужи као приправа за изучавање геометрије. Поучавајући део овог дела — текст — има три одељка. Први упознаје ученика са најнужнијим геометријским Формама , а други га учи конструисању истих. Трећи одељак казује ученику геометријска тела у колико му је познавање њихово потребно за геометријско цртање. Уз текст иду 42 таблице на којима су, вежбања ради, изнесене разне геометријске Фигуре, сложене најпре од правих линија, па опда од кривих, и најзад од правих и кривих. Ове таблице чине карактеристику овог дела по струци геометријског цртања што их у нашој школској литератури имамо. Такве таблице вешто и са укусом изабрате, врло помажу развиће орнаментике и могу да послуже као углод за многе радове занатлијске и домаће. Ово ће дело с тога бити од подзе и за занатлијске школе. Да би пак боље одговорило цељи, ваљало би број таблица умножити са употребљивим примерцима. а неке од делу додатих таолица изоотавити.