Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПрОСВЕТНОГ САВЕТА

829

челима». Што је поменуо г. П. Срећковић о сатиран>у шума, то се зло не лочи школом, него за то треба да постоји пољска полиција која једина може као што треба стати па пут затирању и кварсњу шума. Основна школа не може то, као што не може ни унапредити гајење шума, јер то није њен посао. Најпосле додаје, да он својим говором не иде на то да се гони пољска привреда из .пколе, то не ; него ко год хоће њено право унапређење, тај ће радити на томе, да се заводе стручне ратарске — школе, јер је само у томе истинска помоћ. Св. ВуловиК, жалећи гато није био прошлих седница, противан је целокупном распореду, јер је узето много предмета. Основе саме, без применс биле би збир голих имена и деФиниција, а од тога никакве користи нема. У основчој школи ваља да се научи: читање, ппсање, рачуна, позпавање домовине и осповних закона земаљских. У свему томе опет да се ограничи на најпотребније. Против пољске је привреде из разлога г. Пецића, јер за то нема ни спремних људи пи потребна материјала. Др. Валента напомиње, да се у Чешкој, која је данас у просвети међу пајпапреднијим земљама, предаје пољска привреда у основним школама има већ 6 година, и то само оно што се тиче кућења. У своје времс изишла је наредба : да свака гакола има своју башту.Тако треба и ми да уредимо. У нагаој Учитељској Школи предаје се ползска привреда ; према томе биће људи који ће је умети предавати. У осталом од свакога учитеља то нити се може нити хоће тражити, почем више основне школе и онако неће бити на сваком месту, већ само на 2—3 места у округу. Осим оних из Учитељске Школе има ђака који су свршили Земл^оделско-шумарску Школу, који ће овај предмет умети с успехом предавати. И у књижици г. др. Панчића не замишља се друкчије, него се предлаже, да се деца уче каламљењу и др. и да виде све у практици како се шта ради. Према свему овај предмет не треба изоставити. Баш у овом питању ми не треба да се угледамо ни на кога, него да се обзиремо на споје потребе. Зна се, да наш сељак рђаво гледа на гаколу, и то једнно с тога, што она не даје никаква практична знања. Међу тим, кад би се деца у основној школи упутила, ако нигпта више, а оно бар да воћке каламе, била би огромна добит и свет би само Фиданима зарађивао новаца. И тако нема никакве бојазни, да се пољска привреда неће моћи предавати као што ваља, јер 40—">0 спремних за то младића наћи се без по муке, а више нам неће требати за први мах. Нека учитељ има само своју башту, па ће се трудити, да му она буде право угледно добро ; а поред тога имаће мало и стоке и пернате животиње,

на којима ће показивати, како се рационално храни и гаји. ■ тако нс треба толико црно гледати, него ваља посејати семе у земљу, па чекати, да род у своје време сазре. — Што се тиче технологије, она се може предавати само варогакој деци, као гато пољска привреда само сеоској, јер један калуп не иде за све прилике. Могућности има за то, јер смо подигли основну гаколу, ако нс на 8 година, као у Немачкој и Француској, а оно на б година и за то време може се доста шта научити. Арх. Дучић мисли, да пољско.ј привреди не треба давати тако пшрок појам, као што се хоће за основну школу. Мисли, да су и о њој, као и о свему другом, потребни само најглавнији појмови. Хоће, да се основним шкодама даду и потребни услови за практичну примену. Вели, да треба повући разлику између варошких и сеоских школа, као што предлаже г. Валента. Пољска је привреда сувишна варошкој деци; њима су потребни занати. Пољска привреда не сме се никако изоставити, јер она је усвојена још у генералној дебати о овом члану. М. Миловук примећује, да се пољска привреда мора предавати само у V и VI разреду, а никако у четири пижа разреда. Што се тиче V и VI разреда, тих ће бити само на 2—3 места. Што г. Валента напомиње, да учитељ треба да има краву, коња, по друм и др-, то не може бити, јер н. пр. за једног коња треба 2'/ 2 јутра земље да се исхрани , а крави 1 '/ 2 дан. Ооим тога учитељ нема свога земљишта и тако није у стању ништа деци у стпари показивати. Учити децу орању по хартији, не вреди ништа, већ све ваља показати у ствари како се и колико се дубоко оре. Исто тако и каламљење сматрају неки да је лако, а међу тим неки ради по 2—3 године и од 10 дрвета једва ако му се једно прими. Бадава је писати књиге: упуства, и читанке; докле не узради и учитељ и дете, нема ништа, јер пољска привреда не учи се из књига и у облику аФоризама. Осим свега овога и чести премештаји учитељски сметају им да овде урадити могу гато би требало. За то, ако се гпто жели постићи, треба удесити тако, да V и VI разред основне школе буду као неке практичне школе, где ће се учити практична знања. У сеоској школи нека се учи пољска привреда, а у варошким технологија, I!о не на Форму правих заната, већ као продужење Фреблове школе, где ће се ђак учити н. пр. плетењу котарица и другим лакгаим рашвима. В. Карић мисли да не треба нигпко сметнути с ума пачело казато пословицом : поп тиИа зес! 1гш1 (;ит. Боље је свести предмете, а да се изуче као што треба; иначе ће бити све знање у деФиницијама, на памет наученим, или шарлатанско, а и једно и друго не само да је иекорисно већ и опасно. Задатак је