Prosvetni glasnik

848

У М Н О В А С

П И Т А Њ Е

мало по мало, може доћи до потнуног познанства с линеЈним взгледом предмета и до могућности да се представи тај изгаед, не пребегавајући бесмисленом, механичком препртавању других слика — може се дакле до свега тога доћи путем простим и привлачним, рацијоналним, а не анстрактним. Сем тих преимућства још су и ова: ђак готово несвесно изучава истинску теорију сликања (на име: да је цртеж слиган.е предмета како се он нама представља, ако се црта на површини, постављеној међ нредметом и очина);апо том кад достигне доба, у коме је могуће занимати се научном перспекгивом, он је већ потнуно упознат с Фактима, која састављају њен логички темељ. Као пример рацијоналног предавања основних геометриских појлова ми не можемо наћп ништа боље, но што су следеће врсте од Вајза: „Дете је привикло на употребу кубова прп учењу аритметике; некасе они употребе и за основне геометрије. Почнњући одмах с телом, избегавамо мучне одредбе и об.јашњавања о тачци, линијп и површини, што су све само апстракције Куб преставља мпого основних елемената геометрије: и тачке, и праве линије, и паралелне линије, и углови, паралелограми и т. д. Ти се кубови деле на многе делове. Ђак се је већ упознао с тим деловима при процесу бројања, а сад ваља прећи поређењу разних делова и њиховим међусобним односима Одатле ће ирећи шарама, које дају елементарне појмове о кругу и кривим лннијама у опште, и т. д. и т. д. „Кад се као што ваља упозна с телима, онда она могу бити заменута новршинама. Прелаз може да буде врло лак. Нека се н. пр. куб разреже на танке листове, који ће бити положени на артију; тада ће он видети толико пљоштех правоугалника, на колико је делова куб разрезан. На тај ће начин он видети, како новршина у самој сгвари постаје, и биће способан да је одвоји од тела. „Тако ће се он упознати с азбуком и с читањем геометрије. За тим је може и писати. „Најнростија, дакле прва радња састоји се у томе, да се те површине ставе на артију, и но том да се плајвазом обележе около. Кад се дете на то навикне, може се ире1и на цртање површине, која се налази на пеком растојању, и т. д. 1 ) Кад се задобију пеки геометријски појмови, нриближно путем ко,ји предлаже Вајз, може се учинити још један корак даље и увести прстледање нравилности оних Фигура, које су од ока насликане; тиме ће се у исго време и пробудити жеља дасе тачно црта, и показаће се тешкоћа да се испуни та жеља. Нема сумње 1) Дела Влјза и Марсељ*, к« • ја Спенсер саомиње на неколико места, следећа су: Магзе1: «Еап^иа^е а8 а Меапв оГ Меп1а1 ОиНигз«, 2 1;. 1853, и \Уузе: «Тгеа1л8е по Е(1исапоп КеГогт», 1837.

готово, да се почетак геометрије (као што и име казује) налази у методама, које су откриле занатлије и друга лица за тачна мерења, неопходна при стављању темеља, ограде и др , и да су те истине прикупљане, само због њихове непосредне користи. И ђака би требало по истом реду упознати с геометриским истинама. Умни наставник може навести дете на безбројна поучљива занимања, као н. пр. резање делова за куће од хартије, цртање дијаграма за бојење и т. д. ; и у том положају, који личи на ноложај првобитног постројача, он са уснехом може ученпка оставити неко време, с тим , да би овај пз искуства дознао како је мучно достићи цељи без сиомоћних средстава. Нотом, кад се појмови дечка колико - толико систематишу. и када он достигне узраст, који допушта употребу шестара, он ће га потпуно умети оценитн, као средство за контролисање свог рачунања од ока. На том ступњу, он опет може бити остављен неко време: нешто с тога што је он још веома млад да би се могло ићи даље, а нешто с тога, што треба желети да оп још силније осети потребу и неопходност системских комбинација. Ако задобћвање знања ненрестано треба да буде занимљиво , и ако се у првом добу дечије цивилизације, као и у првом добу цивилизадије човештва, значај науке састоји у њеној служби вештини, онда припрема за геометрију, очевидно, треба да се састоји у другом вежбању у оним процесима комбинације, које геометрија олакшава. Имајте на уму, да и овде природа показује пут. Деца показују силну склоност да изрезују од артије, да састављају и постројавају разне предмете. Ту склоност треба само пооштравати и управити тако, како би она не само припремила пут за научиа усвајања, већ кзко би и израдила лакост и вештину рукама радити, лакост која се тако ретко налази код људи, Када посматрачке и изумевачке снособности достигну потребне снаге, могуће је ученика унознати са емпиричком геометријом, т. ј. с геометријом, која се занима методским решавањем задатака, али не доказује та решавања. Као и сви прелази у васпитању, тај прелаз не треба да буде Формалан, већ случајан, и одношај према вештини постројавања не треба да се губи из вида. Дати ученику да од картона начини тетраедер, сличан ономе што су њему дали, биће задатак који ће га заинтересовати, и који ће у исто време врло згодпо послужити као излазна тачка. Примивши се тога, он ће видети д;\ је потребно да, нацрта четири равнострана троугаоника извесних размера. У недостатку тачног метода, он то не може извршити акуратно, и, стављајући троугаонике на своје место, он ће приметити да се њихове стране не сдажу, и да се њихови горњи углови не састају у једној тачцн. Сад му се може показати, да.само троугаонике треба