Prosvetni glasnik
школе у србији 1836. године
847
Као што се види из горњег прегледа, од 72 учител>а само је 21 био из Орбије, а остали сви су допии са стране.
По месгу рођења било је учитеља родом: СВЕГА Из Срема ») 25 „ Баната 12 ... 7 ... з ... 2 ... 2 • • • 51 • • • 21 Свега 72
„ Бачке „ Славоније • • • • „ Хрватске • • ■ • „ Цесарије ■ • • • Свега са стране Из Србије
У ПРОЦЕНТУ 84.72 16.67 9 .72 4.16 2.78 2.78 70 .8 3 29.17 100. оо
Овај велики контингенат учитеља са стране објашњава се с једне стране тиме, што тада у Орбији није било довољно снремннх за учитељску службу људи, а с друге опет за то, што се већ и онда сваки радије иримао друге службе, која му је већи ириход доноспла. Интересно је, да су учитељи са стране били годинама старији од учитеља домородаца. наиротив са краћом службом. Тако изпосила је средња година ЗА УЧИТЕЉЕ: СТАРОСТИ СЛУЖБЕ Из Србије 28.52 5.67 Са стране 33.23 4.73 У ошпте 31 .86 5.0 1 Према томе, нри стуиању у учитељску службу имао је учитељ из Орбије 22.85 а учитељ са стране 29.50 година, дакле скоро 7 година више. Посебице било је учитеља
КОЈИ СУ ИМАЛИ
СВЕГА
У ЦРОЦЕНТУ
до 20 година • • • •
7
9.72
од 20—25 „ • • • •
10
13.89
„ 25-30 „ • ■ • •
17
23 .60
,30 35 „
13
18 .95
, 35-40 „ •
12
16.66
0 1 Сл
9
12.53
„ 45-50 „ ■ • • •
4
5 .5 5
Највише учитеља било је у добу између 25 и 35 година.
') Од ових бидо Јв из Руме 6, а из Земуна четиорпца.
По годинама службе било је учитеља
КОЈИ СУ СЛУЖИЛИ
СВЕГА
У ПРОЦЕНТУ
не пуну годину ....
.... 10
13.89
од 1—3 године • • • •
• • • • 30
41.66
„ 3—5 година ....
.... ц
15.28
, 5-10 „ • • • •
.... 10
13 .89
, 10-15 „ • • • •
.... 5
6 .65
„ 15-20 „ • • • •
.... 5
6.6 5
преко 20 „ ....
.... 1
1.38
Од 72 учитеља било је дакле њих51. ировели у служби десет или мање од десет Ако је Радованокић рачунао у учитељску само време у Орбији одслужено, онда 1826 годмнв било у Орбији најмање до сет школа.
који су година. службу је већ дчаде-
Но сцреми својој било је учитеља
способности добре средње • приличне никакве •
свега 55 11 4 2
У проценту 76.39 15 .28 5 .55 2.78
Од сто учитеља БИЛО ЈЕ СИОСОБНОСТИ добре .... средње .... цриличне • • • никакве • • •
рођених У СРБИЈИ НА СТРАНИ
71 .43 14 .29 4 .76 9.52
78.43 15 .69 5 .88
Међу учитељима са стране било је дакле више способних. Истина да је ова квалификација одговарала ономе, што је тада у основним школама деци цредавано. У Радовановићевом извештају врло често долази ова примедба : „Као селски у<итељ, добар је. х У гаколама, којих је учитеље плаћала^држава. предаваии су ђацима ови предмети и то у класи : млађој : старијој: Молитве, Катихизис, Овештена ис.торија,
Молитве, Катихизис. Овештена историја,
Орицање и читање букв. Орицање и читање буквара,
Читање Часловца, Читање Псалтира, Вецбање у писању.
Читање '[асловца и Псал. Орпска граматика, Познавање цишара и четири вида рачуна, Вецбање у иисању, и Писање по казивању.